Prosvetni glasnik

ЧУЛНИ ТИПОВИ П СГОДНЕ ПОЈАВЕ

пили често бојни слух, а слеии рођени немају га никад. Није поуздана ни она хипотеза коју је ЕећепЛег изнео (КИшбсће Мопа4в1)1аиег Аи§епћеПкиш1е) и која се оснива на сродности теорије о светлости и звуку, јер према њој требало би да та особина ирипада свима људма. Ну 2ећепЛег није то предвидео; он мпсди, да су осећаји боја при утпсцима слуха бшш првобитно општи, алп да су се у току времена обично изгубили из разлога целисходности, да би се избегла сметња, као што се губп моћ неких мишића, који се никад пе употребљавају (н. пр. мишићи уха). Ако се то допусти, онда ипак остаје чудновато то, како то да лица, која немају бојног слуха, не могу ни на који начин то себи да представе. Да ли је све то потпуно ишчезло? Против хипотезе 2в1гепс1ег- ове има се нарочито то рећи, да би морало битп неке законите сагласности осећаја боја н. пр. при слушању тонова од стране већег броја лица, а то не постоји. Поред тога не слажу се с 2е1гепЛег- овом хипотезом она посматрава, која је 81агг саопштио, да слепа рођена деца никад немају бојног слуха. Према свему томе биће најподесније, да се при објашњењу секундарних осећаја вида вратимо на асоцијације представа, па да впдимо како се оне појављују код сасвим здравог или посве болесног мозга, као што је то чинио бечкн лекар за живчапе болести код поменутог случаја Миззбаитег-овн.. Код раније поменутог бечког Филолога, који је 1872. године причао из свога искуства у бечкој лекарској дружини, везан је (по психиатрији 7леТгеп- овој) однајраније младости са сваким нормалнпм осећајем тона известан осећај боје. Кад му се на хармонијуму да неки глас, он увек означп исти осећај боје, и ако није могао да позна добро тонове (то су знаци тииа вида!). Ови осећаји боја беху у детинству тако живосни и јаки, да се он при неком тону често гласно дивио — не тону, већ лепоти боје коју је после тога осетио, због чега му се околина ругала. Важно је н то, што је и његов брат имао ту особину; то дакле иодсећа на урођену склоност. ЉЉеп истина тврди да је Киз&Ђаитег остао здрав; ну то баш по даљем извођењу не искључује да ту има границе између здравља и праве болести, дакле то је знак психопатичног недостатка. Како дакле треба да замислимо у појединостима тај нроцес, кад утисци слуха производе секундарне осећајег-светлости, Фотисме? Јасноје, да се буђењем осећаја тонова, који се не појављују првн пут, изазивају путем асоцијације иредетаве боја. У болесном мозгу не завршује се тај процес

589

за дотичне ћелијце с тим узбуђењима, него ту долазе — услед унутрашњег надражаја — иста узбуђења, која у нормалном стању постају само услед сиољног надражаја, — постаје дакле нека врста халуцинације. Ако се узме по Мипк- у, да за перцепцију и за представу сећања постоје засебне ћелијце, онда се при буђењу иредставе надражи ћелијца сећања, а при секундарном осеЛају надражи се ћелијца перцепције, коју у обичном стању узбуђују спољни надражаји. Тћогр саопштава у једном енглеском медицинском часопису један нарочити случај бојног слуха, који и 2екепЛег у изводу саопштава у поменутом клиничном часопису за очне болести. Још као дете забављао се ТЈгогр шареним белегама (со!оигес1 ра^сћез) н Фантастичном игром боја при певању. Доцније му постаде то досадно и сметаше му толико, да је певање сасвим оставио. Пошто је више месеци о томе размишљао, нашао је, да разноликост обојених белега зависп од разлпчног по. кретања језика. Потом се могло мислити, да је примарни осећај био осећај покрета — као што уопште други примарни осећаји тонова могу да ггроизведу секундарне осећаје боја — али Тћогр додаје одмах, да је интенситет тона, н. пр. мрка боја, преобраћена у црвену. Ну тим није искључено, да су осећаји покрета дали повод томе, било да су они непосредно побудили представе боја и осећаје боја, било да су најпре репродуковане представе тонова, које су после изазвале иредставе боја и осећаје боја. Ако се узме тај случај, онда се 2е1ти1ег-ош хипотеза ни с те стране не може одржати. Да су секундарни осећаји боја болесне природе, може се закључити и из дугог посматрања. Мој већ поменути прнјатељ, коме су ти осећаји много досађивалн, види н. пр. при посматрању пирамидне црквене куле сасвим јасно исте црте, које ту пирамиду допуњавају до призме; а ту појаву неће нико сматрати за сасвим нормалну. Ако је та појава у неком погледу друкчије врсте, ипак почива на особинама средишта вида. III. На завршетку да одговоримо бар у најкраћим цртама на питање, шта вреди учење чулнпх типова у погледу па педагогику. Овде је полазна тачка та, да свако чуло доприаоси нешто духовном животу. Истина могућно је, да поједина чула, кад пх нема никако или од чести, могу друга за невољу да заступају, као што показује пример код слеиих и глувих; али заступање није никад једнако ономе што се заступа, а