Prosvetni glasnik

590

НАУКА И НАСТАВА

то утиче на цео духовни живот. Што каже КоНстапп (РзусћоЈо^Је I, § 44) о различностн спољних чудних органа, то важи и за све ствари овде: „Првобитно мала раздика бида би довољна, да се објасне знатне разлике душевног живота. За прагматичну психологију било би то од највећег значења, јер даје полађну тачку за историју развитка психичне индивидуалности." Одстуиања у области чула условљавају не само различност прибављања представа и њпхове унутрашње прераде, него и друкчији живот осећања и воље. То се јасно види у оном случају, који је (ЉагсоГ саопштио, на што и Јатез нарочито обраћа пажњу; и кад Косћ у својој психиатрији препоручује, да се глуво-немима пред судом мора друкчије судитн, него људима са свима чулима, онда је јасан знак и за педагогику, да треба сасвим индивидуално поступати према деци, код које је ма који чулни тип јако развијен. П у историји психологије нису сасвим нови покушаји, да се цени превага појединих чула у животу осећања и воље, и ако је тек од скора опажено то, што ми зовемо чулним типовима. Тако су н. пр. већ Оеогде и ВсЈшЂеН тражили у томе узрок темперамента, и ако нису дошли до једнаких ресултата; ВепеЧ&е , па скоро н РаиПгап (Беб Сагас1;егев) бавили су се такође тим питањемПоуздани ресултати, који би за педагогику имали важности, могу се очекивати од много пространијега посматрања, него што је досадашње, и могућно је, да у том погледу баш учитељ најбоље може помоћи психологу, па да после они од њега добију обавештења о неким дечјим индивидуалностима. То важи нарочито за ону децу, која толико одступају од нормалног типа, да неке представе изазивају халуцинације (КапЛтзкуа „Рвеп(1оћаНис1пасшп"). Такве појаве нису то исто што и болесна стања халуцинација у психиатричном смислу, јер савест о обмани још постоји, али се морају уврстити бар у ред психопатичних недостатака у смислу Косћ- ову. Према томе могло би се чинити, као да педагошко значење чулних типова зависи једино од ресултата будућих проматрања и огледа. Ну то неће бити тако, бар што се тиче наставе. Како огромна већина деце припада нормалном типу, то ипак нма у сваком разреду сразмерно велик број друкчијих ученика, — та сам тип вида находп се код бар пет процента ученика. Пошто је при разредној настави потребно, да се то за сву децу корисно употреби, то је врло важно, да се наставна грађапредаје у целом разреду бар путем представа вида, слуха и покрета. Развитку нор-

малног типа може бити та разноликост само корисна, док друга деца, која том типу не припадају, такође нмају неке користи. Наш захтев није никако нов, али ко нашу садашњу методику озбиљно испита, мораће признати, да чињенпце не одговарају још пикако томе захтеву, и ако се почиње радити на томе. Кад бисмо хтели то у појединостима претресати, морали бпсмо написати целу методику наставе, а то на овом месту не може нико очекивати. Ну ради размишљања навешћемо за пример једно питање, колико садашња наша разредна настава у појединим предметима одговара детету, које прииада типу покрета, и како би се могла поправпти. У овоме што је до сад речено, садржава се све, на што се мора пазити при поступању с дететом у посебном случају. Ну можда није излишно, да се још нешто о овоме каже. Пре свега учнтељ треба да се сачува, да не претпоставља код све деце, да је његов начин схватања и памћења најбољи, и да не буде нестрпељив и незадовољан, ако у том случају не буде успеха код неке деце. Не може ни успех већине деце бити меродаван за то, да ли је у сваком случају погођен прави пут. Треба се н. пр. сетити усменог рачунања. Ту треба најпре памтити задатак. Једно дете гледа га пред собом, као да је написан; друго га мора чути исказан; а треће га може запамтити само тако, ако га оно само једанпут или више пута гласно изговори. Сад настаје рачунање. У једном случају „рачуна се писмено у глави"; у другом бива то помоћу представа слуха; а у трећем случају дете може да реши задатак само тако, ако прп том тихо говори. Даље долази учење речи, песама и т. д. на памет. Једно дете треба да види, друго да чује, а треће да гласно чита, па уз то да има још каких покрета, да би ствар запамтило. Каткад те ствари прелазе у диспиплину. Један ученпк I разреда основне школе, кога ја познајем, слуша на часу веронауке библијске приповетке без икаква учешћа, и врло тешко може нешто од тога да и сам прича; на том часу мора да седи мирно. Напротив, на часу матерњег језика, где је мало слободнији, он је један од најбољих ученика. Али све што каже, то прати покретима, и сав се претвори у кретање. Можда ннје потребно да се нарочито наглашује, да велики број оне деце, која кроз све разреде не напредују редовно, долазе у ненормалне типове. У оваким тешким случајима даје приватна настава згодну прилику за проучавање тих типова. С тога је прва дужност учитељева, да баш таку децу тачно носматра, да бн нашао пут, којим ће