Prosvetni glasnik
НАУКА И
како писци мисле о сврси и о средствима, језиковне наставе, што ће нам дати прилике да се изближе упознамо с писцима и тиме боље разумемо цео покрет и тежњу за реФормом. Што се тиче сврхе језиковне каставе, појмљиво је, да су мишљења подељена; али у главном може се рећи, да већина писаца сматра да је сврха учењу језика просто практична: овакога су мишљења од реда сви радикални реФормни писци. Сасвим противно овоме мишљење је мањине, да је сврха учења језика подложна Формалном образовању, другим речима, учењем се и не иде на то да се језик научи, него да се развија разум; практична страна, дакле директна корист од језика, спореднаје ствар и може слободно и да изостане. Средину држе, најпосле, они што полажу и на практично знање, али истичу и Формалну добит и траже је категорички, позивајући се на то, да средња школа није стручна, да је њен крајњи задатак опште образовање духа, дакле, да и сви језици, као део целокупне наставе, ваља да греде тој мети. 10 ) Б'гап. у 2е14бсћгШ 1иг пеи1'гап2. 8ргасће ипс! 1,јиега1иг 1887, IX, 50—91; —, УепшзсМе АиГзсЉе ићег 1Јп(;епсћ482Је1е иис1 ТЈп1егпсћ1зкип8(; апћоћ. 8сћи1еп, ВегИп 1888, 296 стр. 8", 15)Бг 6и8(;ат Тапдег, Ми88 с!ег 8ргасћип1егпсћ1 иткећгеп? ВегНп 1888, 36 стр. 8°; —, ТЈћег 1/аи(;8сћпГ|;предавање уАгсћћ' Г. а. 81ис1. пеиег. 8рг. 1892,^ХХХ1Х, 67-87. — 16) Бг. К. Рот, Ггапг, ипД еп§1. Бек4иге у Дитесовом Рас1а§. 1880, III, 175—196 стр.;—,Сег ('гапг. Цп1егпсћ1; аи? с1. Оутп.Бе1р21§1887,155 стр. 8° (овде се најбоље огледа његово иротивљење реформи). 6У. литературу у 21 белешци. Сииси јјош и других иисаца, павешће се иосле, кад буде говор о сврси и о средствима језиковне наставе. 10 ) Да дитујемо речи Брајманове, К.-1 ј . стр. 116: »1)епп ппг зсћетеп сИе Уег1ге1ег сИееег ШсћШпЈЈ (радикални) сИе ОгаттаИк аПги већг 1и с1еп Нш1ег|*гпш1 ги с!гап§еи, сНе ћелуи88*е В,евех1оп ипс! (1Је Уег^1е1сћип§ сЈег ги 1егпеш1еп пп4 (Зег ^екапп1;еп Зргасће аШи луеп1§ 1п Апзргисћ ги пећтеп, (1а8 ргакЉсће Кбпиеи, (Не 8ргесћ-Рег11^ке4, с1егеп Вес1еи(;ип{г 1сћ ја ^еллазз тсћ(; уегкеппе, аНги зећгхи 1)о(;опеп, ипс! сНе 1т 8сћи1ии(;егпсћ(;е ги уег!о1§епс1еп;21е1е тсћ(; у1е1зеШ|* &еии§ аи&и&ззеп. 'УУепп тап т с1еп Расћ- ипс1 Напс1е188сћи1еп, сНе пиг Гпг^апгћезИттЈе ВегиЈе логћегеНеп, аибвсћНезвНсћ ргакЧзсће 2луеске уегГо1»(; ипс! а1з 1Јп1;егпсћ(;821е1 ашзсћИеззНсћ сИе 8ргасћћећеггзсћип§ Нп8(;е11(;, зо 1а8б(; 81сћ с1аз л т 1е11е1сћ(; посћ уегз!ећеп. Аћег етез 8сћ1ск(; 81сћ ћекаппШсћ пјсћ(; Спг а11е. Ц"пс1 с1аћег л\ г 1гс1 ез лтоМ аисћ ше јетапДеп $е'Нп§еп, т1сћ (1аУоп ги пћеггеи&еп, Дазз пасћ јепеа гасНка1еи 6гип(1заЈгеп аисћ аиС Деп Кеа1зсћи1еп, Кеа1^утпаз1еп ип(1 Оутиа31еп тег&ћгеи 'етегЗеп тиззе. Ба сНезе аПдетеЈпе (ово место и друга у овом цитату, сам је иисац иодвукао) В11с1ип§8ап81а1(,еп 81П(1, во с1аг1' аисћ П1е аиззег Аи^еп ^е1аззеп -игег ^еп, с1азз ез, ш НаизсћНсЈз ги(;ге1Гепс1еп ЛУоПеп (наводи где су казане) а,п Шпеп »пећеп с1еп та4епа1еп аисћ етеп (огтсАеп Х-дгеск, пећеп с1ет ргакНзсћеп аисћ посћ ет е(;ћ1зсћез ос1ег авЉеНзсћез 1п(;еге88е /,и уегз(;ећец 1п ^апг аћиНсћет 8Јппе ћа(, з1сћ ћеге1(;5 ете зећг ^гоззе 2аћ1 уоп Расћ§епоззеп нросветни гласник 1896. г.
33
У првих и последњих, све је, па и граматика, на првом месту само средство, а никако сврха; у оних опет све је, па и (наводи Тангера, Минха, Родена, Олерта и др.) ^еаиззег!, ■иае тап с1епп аисћ тппег ипс1 1ттег ллг1е(1ег (Зег јпп^егеп Оепега(;г>п с!аз (;ге!Гепс1е ЛУоИ Раи1з т с1аз 6е(1асћ1тз гиГеп тизз: »ЛУ1г(1 (Ие РегИдЈсеИ т с1ег Сгетс1еп бргасће гит а11детегпеп 21е1е (1е8 8ргасћип1егг1сћ(;8 §етасћ1, (1апп капп с1ег8е1ће тсћ(; а1з е1П ћезопс1егз тгкзатез М1ие1 гиг а11ј?ететеа §е1з(;1§еп 8сћи1пп&§етасћ(; луегскп.« Шк1 егз! уог Киггет ћа1 РгоГ. ЗсМррег 1и е1пс1гт§Нсћеп ЛУог^еи етег\гоћ1 гићеасћ(;епс1еп, геН&етаззеп 'УУатипд АизсНиск уегНећеп; »1з(; И1_сћ(,2и ћеГигсћ(;еп, за§(;е ег 1п Каг1згиће, (1азз сНе аиз етег л г огтеј*епс1 аиГ сИе ргакПзсће Апе1§пип§ <3ег бргасће ћЈпагћеНепЗеп 8сћи1ип^ ћег?ог§ећеп(1еп 8(;ис1еп(;еп те^егит аи!' (1ег ШпуегзИа! ииг (Ие гет ргак11зсћеп 21е1е 1из Аи§;е 1'аззеп, (1а83 1ћпеи (1ег 8тп Гиг Дје 1(1еа1ец АиГ§аћеп с1ег ЛУ1ззепзсћаГ(; ип(1 с1ез 1Јп(;егг1сћ(;8 тећг ипс! тећг аћћапДеп котте? Багт Ие§(;, лу1е т1г зсћет(;, егпе егпвШсће ипА тсМ ги ипГегзсМШпДе О-е^аћг, с1ег Вез^гећип^еп тапсћег КеГогтег, (Не пип аћпИсћ^јллНе ез ћ1зћрг т1е11е1сћ(; (Не Апћап^ег (Јез гет лиззепзсћаГШсћеп, ћ181оп8сћ-тег§1е1сћеп(1еп 8ргасћз(;исИип18 пасћ (1ег Љеогепзсћеп Шсћитд ћт §е4ћап ћаћеп, пасћ с1ег апс1геп, с)ег ге1п ргакИзсћеп ШсМип^, тб§Нсћеглуе1зе ги луеН ^ећеп.« Кегпег уегсИепеп јп сНезет 2изаттепћап^е аисћ (Не пеиев(;еп АпзГићгип§еп ОМегРе егпз(;е Веасћ4",п§. Ег уегпет! патНсћ зећг ћезИтт! (Не Ега^е, оћ ез то&Нсћ ип(1 га(;8ат зе1, ип1ег с1еп је121§еп Уегћаитззеп сИе уоп ЈПгпдћагсИ ипс1 апс1егеп уег1ге1епе, ге1п тИаШе Ме1ћос1е аПдегпегп 1п ипзегеп 8сћи1ип(егпсћ( е!П2иГпћгеп. 01е1сћ2е1(;12 гаћН Оћ1ег1 сИе ВеЉп^ипкеп апГ, ап »е1сће е1пе егГо1§ге1сће ВисћГпћгипЈЈ јепег МеШоДе декппрГ* зећ 1) 8ргесМег(;1§кек Лез Бећгегз; 2)_1п(;еп81Уе ТћаН^кеК с1ез 1Јоћгегз јп етге1пеп 81ип(1еп; 3) 01е1сћћеН; (1ег МеШоДе т с1пп е1В2е1пеп К1аззеп т с1ег Аг1, с1а8з еп4\тес1ег аегзеЉе Еећгег (Ие 8сћ«1ег (1игсћ (1еп ^апгеп 8ргасћкигзпз Мш1игсћГпћг(;, ос1ег (1а88 ће1 (1еп уегзсМес1епеп Гасћ1ећгегп уо Ш§е СћегетзНттип^ (Зез теШосИзсћеп УегГаћгепз ег21е1(; л^Нс!; 4) АпДегип^ Јез РгиГст§зуегГаћгеп8 1п с1ег Шсћ(;ип§, (1азз тсМ, л\г1е ћ18ћег, (Не Кепп1п18 аћз(;гак4ег Ке&е1п, вопДегп с11е Већеггзсћипд с1ег 8рга«ће 1п Љгеп У1ег Рогтеп (Уег8(;ећеп <1ез §евсћпећепеп ип(1 с1е5 ^езргосћепеп \Уог1ез; ГаМагкеН; (1ез еј^епеп зсћпГШсћеп ип(1 тппЗНсћеп АизЗгискз) гит Маа8з1аћ с1ез ЛУ18зеп8 §етасћ(; лпп1. МН е1пет \Уог1е, Гпг с1еп ТЈп(;егпсћ(; с1ег Мећггаћ! с1ег МН(;е18сћи1еп 181 сИе УегГо^пп^ лоп пиг ргаШгзсћеп 2ллескеп, л^1е (Јаз л т оп ВаПгопгЈс Ггпћег е1пта1 зећг епег^зсћ ће(;оп4 ћа!, »ет (1игсћћаи8 ипћаИћагез Рппг1р.* ТЈпс1 Уо11е 2и8Нттип§ легсИеп(; б-а&впег, лтепп ег за^!: »ХЈт етеп Кпск8сћ1а& 211 уегћтс1егп, тпззеп л\аг ипз 1ш(;еп, 1п с1ег пеиез(;еп Ме(ћос1е ги лтеН 211 ј »ећеп. <; Тако Врајман . . ■ 0. Јегер, Баз ћишатзИзсће Оутпазтт ипс1 Ље РеИНоп ит (1игсћ§ге1Гепс1е ЗсћиНеГогт, ЋНезћаЛеп 1889, вели »1.1а1ет1егпеп ће1зз(; тз зепзсћаГШсћ агћеНеп 1егпеп...* Љ«сда« чланка Ргапг. бргасће у Шмитовој Енциклонедији II, да би као преиоручио тај је 7 зик за то Формално образовање, анализује га и у аему налази исто тако тешкоћа (оне и чине умну гимнастику), као и у латинском; 8о капп, вели па стр. 667, ете етг^е 8еН;е е1пез тос!егпеп Ггап2б818сћеп Ргозајкегз ете К1аззе шаћгепА егпег дапгеп 8Шпс1е дећоггд Ђезсћа^Идеп (ми подвукли), но иоред свега тога, латински му је боље Формално средсгво и то такво, без кога се не може бити и које се у реалкама ничим не може да замени (стр. 672): ова двојица су нрави представници Формалпог образовања. — За ово образовање, које он зове бајком, вели Рајн , н. д. стр. 96, да је основано „аиГ етег ећепзо гоћеп Апзсћаип^ с1ез §е18(л§:еп Еећепз, те сИе НуроШезе с1ез Ма(;епаИ8тиз ( мисли педагошки материјализам)... Ез капп ећеп кетз (1ег БећгГасћег а1з ХЈшуегза1тН(;е1 ап^езећеп л\гегс1еп... У1е1тећг ћаћеп а11е пећепетапс1ег Вегпск81сћ(,1§ип^ ги ћпс1еп." Сиенсер у познатој књизи својој о';васпитању, 2. изд., стр. 49, веди сасвим просто и јасао: »Соггес! јис1§теп(; тШ ге§агс1 (;о 8оигоипсНп» оћ.јесГз, етеп1з,_ ап(1 сопзсциепсез, ћесотз розз1ћ1е оп1у (ћгои§ћ Кшт1ес1§е о! Ше луау т л^Мсћ зоигошкНп^ рћепотепа с1ереп(1 оп еасћ оШег. N0 ех1;епГ о{ адиаШапсе гоИћ Гће теапгпд8 о{ -шогАв гвШ диагапГее соггес1 гп/егепсев гезресИпд сашев ап& е^есЏ (ми подвукли). Тће ћаћН оГ с1гал\ г т^ сопс1и810п8 Ггот 1)а1а, апс! Шап оГ уегуГут^ Шозе сопс1изшп8 ћу оћзеп-аНоп апс1 5