Prosvetni glasnik

КЉИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

Нова Гвинеја, највеће острво на земљи, 7 90,000 км- 2 , колико Шаанска и Италија з /једноЈ... И оваква погрешка — да се величина једно^ и истог острва, на разним странама пстог уџбеника, разним бројевима представља — не треба да се налази у једној школској књизи. Потребно је, дакле, да и на страни 31-ој и на 422-ој један и исти број представља величину овог острва. Разни писци у својии делима разним бројевима престављају величину Нове Гвинеје. Тако наприлику: 1. ПроФесор геограФије на Великој Школи г. Д-р. Цвијић у својим предавањима вели, да је Нова Гвинеја = 774.000 км. 2 ; 2. УШа! с1е 1а В1асће и Оатепа сГА1теј(1о у своме делу: Г'А81е, Б'Осеаше, Г/АМдие, на страни 255-ој веле, да је она пространа колико и Скандинавска. (Скандинавска је по Цвијићу = 756.000 км. 2 ; по Карићу = 770.000 км. 2 ; по Е. е1; К. Сог*атћеЛ-у = 772.000 км. 2 ; по Е. Ееуазвеиг-у = = 760.000 км. 2 ). 3. Е. Беуазвеиг у своме делу: РгесЈз с!е ^ео§гарћ1е §епега1е, на стр. 179-ој, вели, да је Нова Гвинеја 785000 кмА Према овоме, није ми лако решити се, да кажем, да овај или онај број треба да представља праву величину поменутог географског објекта. Али при свем том, ја бих био мишљења, да 774.000 км 2 треба да стоји на обема поменутим странама као величина Нове Гвинеје. ■ђ. На стр. 38-ој о Гренланду се ово каже: »Гренланд је највеће острво; оно залази јужним крајем у Атлански Океан.« Да Гренланд није једно острво, већ скуп неколиких острва, о томе нас и сам пок. Карић уверава, кад на стр. 387-ој овог уџбеника и ово вели о Гренланду : »Ова иространа земља скуаје неколиких острва поизраздвајаних међу собом дубоким Фјордима и отокама, али која су дебелом кором леденом претрпана и у једноставну целину састављена.« Кад је, дакле, Гренланд у ствари скуп неколиких острва, а не једно острво, онда то треба казати и на страни 38-ој. е. На стр. 49-ој, говорећи о висијама у Африци, и ово је речено: »Те су висије: Јужно-АФричка, Средњо-Афричка, Северно-Америчка и Источно-Афричка.« И ову погрешку, која је омашком пера постала, ваља исправити. Треба у овој реченици само место: Северно-Америчка, ставити: Северно-Афричка и тиме је погрешка исправљена.

Ж. На странама: 51-ој, 349-ој и 364-ој, говорећи о Сахари, овако је речено о њој и њеној највећој дужини и ширини, и то: 1. На стр. 51-ој, »Сахара је пустињски предео огромнога пространства (5000 ћт. дужине и 1500 ћт. ширине); 2. На стр. 349-ој, »Највећи део ове огромне просторије, која има у дужину око 5000 и у ширину око 2000 километара, савршена је пустиња, пешчана, каменита или кршевита." 3. На стр. 364-ој, »Сахара је пајраспрострањенија пустиња на земљи, 5200 км. дугачка и 1500 км. широка.« Као што се из гореизложенога види, дужина и ширина пустиње Сахаре, на разним странама овог уџбеника, разним је бројевима представљена. Ова је погрешка једна од великих погрешака у уџбенику. Због ње су многи наставници долазили у врло незгодан положај, не знајући и сами, које од ова три броја ваља узети као бројеве, који би представљали стварну дужину и ширину пустиње Сахаре, па њих препоручити ученицима да запамте, а остале огласити за погрешне; отуда је долазило, што су неки од наставника препоручивали бројеве на стр. 51-ој, други на стр. 349-ој, трећи на стр. 364-ој. четврти неку средину између ових бројева и т. д. Ова је погрешка била узрок, те су се дешавале чак и несугласице између наставника и ђака. Њој, дакле, никако не треба да је места у једном уџбенику; она се мора исправити, и ја сам мишљења да је треба овако исправити: 1. На стр. 51-ој ваља ставити бројеве, који би представљали стварну, највећу дужину и ширину пустиње Сахаре; 2. На стр. 349-ој треба изоставити оно »која има у дужину око 5О00 и у ширину око 2000 километара«, те би тада горенаведена реченица овако гласила: највећи део ове огромне просторије савршена је пустиња, пешчана, каменита или кршевита." 3. На стр. 364-ој место оног: »5200 км. дугачка и15()0км. широка", ја бих ставио површину пустиње Сахаре (јер њена површина у уџбенику није нигде споменута). Али, који су то бројеви, који би представљали стварну, највећу дужину и ширину пустиње Сахаре, као и колика је њена површина, није ми такође лако рећи, јер ево шта веле о томе неки писци: 1. УГсЈа1 с!е 1а В1асће и Оатепа сГ А1те1с1а у своме споменутом делу на стр. 334-ој веле, да је површина Сахаре = око четвртини површине Африке (а по њима је површина Африке = 30,000.000