Prosvetni glasnik

незнатно, да јој се тиме округлина пи мало не нвари". „Земља је огромно велика. Њен је полутар дугачак 40.000 км., а толико су исто дугачки и остали велики земаљски кругови. Пречник земљин има у дужину 12.740 км...." Прво тврђење пок. КариКа: „ земља је онругла као свака аравилна лоита" погрешно је. Јер земља не само што није округла као свака иравилна лоата, него њен стварни облик — геоид — цоказује разна одступања чак и од спљоштеног елиисоида — њеног идеалног облика. Друго тврђење КариКево: „она је на стожерима истина спљоштена, али тако незнатно, да јој се тиме округлина ни мало не квари (( , такође је погрешно. Ногрешка лежи ирво у томе што није споменуто, да је земља и на полутару исиуачена, него се само вели, да је на стожерил'а спљоштена, а друго, што спљоштеност земљина на половима и испупченост њена на екватору знатно кваре округлинуземљину, збогтогабаш кривина земљина није једнолика, сферичнп, него је разнолика. Потпуно сам уверен , да је пок писац знао да, ако је земља округла, као свака правилна лоита, онда она не може бити ни најмање на стожерима саљоштена и обратно. И кад му је ово било врло добро познато, непојмљиво ми је, шта га ,је могло руководити: прво, да утврди, да је земља округла као свака иравилна лопта, па потом одмах да рекне: »она је истина на стожерима спљоштена, алч тако незнатно, да јој се тиме округлина ни мало не квари." И оно тврђење његово: »Њен је полутар дугачак 40.000 км., а толико су исто дугачки и остали велики земаљски кругови. Пречник земљин има у дужину 12740 км...« иогрешно је. Јер : 1. Полутар земљин није дугачак ^0000 км., него је много дужи; 2. Остали велики земаљски кругови нису исто толико дугачки колико и полугар; они су много кра&и од његове дужине; и 3. Нису сви иречници земљини = 12140 км. и међу собом једнаки. Али нико нема права да посумња у то, да је пок. КариК учинио п ове погрешке, као и напред споменуте, из незнања. Не, њему је све ово било врло добро познато. И он је то урадио, по свој прилици, једино из тог разлога, што је држао да ученици не би могли разумети, ако би им се то другојачије казало. У овоме је се он преварио, а ево и потврде да је овако: У свакој средњој школи има глоба, а ученици већ из раније знају, шта он представља. Сад, ако ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК 1896. X'.

Е ОДЕНЕ 49 им се довољно обрати пажња на облик глоба, они ће тада својим рођеним очима видети: 1., да је глоб на половима спљоштен, а на полутару испупчен; 2., да је полутарски пречник дужи од полног; и 3., да је полутар већи круг од осталих великих земаљских кругова. Кад они, дакле, све ово својим рођеним очима виде, онда им је врло лако да то разумеју и запамте. С тога сам ја мишљења, да се место оба горња става каже овако: Наша је земља округла, алн не као правилна лопта; она је нешто мало на стожерима спљоштена, а на полутару испупчена; ово ми лепо видимо и на глобу, кипу земаљскоме. Овакав облик тела, као што је наша земља, зовесе: спљоштени елипсоид; а облик наше земље има нарочито име и зове се: геоид. Земља је наша огромно велика. Због тога, што је она на полутару оспупчена а на стожерима спљоштена, њен је полутар већи од осталих великих земаљских кругова 1 ); полутарски пречник је дужи од полног, а и остали пречници нису међу собом једнаки. д. На страни 161-ој и ово се вели о српској земљи : »Она се находи између 39° и 46°30' с. ш. и између 31° и 42°30' и. д. и прелази тако преко шест и по стеиена земљописне ширине и једанаест и по степена источне дужине." Овде је такође случајно учињена погрешка. Кад се српска земља налази између 39° и 4С°30' с. ш., онда је врло лако знати, да она арелази ареко седам и ио стеаена земљоиисне ширине а не шест и ио. Ова погрешка ће се исправити, ако се у горњој реченици само место: шест и по, стави седам и ио. М. На страни 245-ој, говорећи о границама Немачке Царевине, овако се каже: вНа нстоку и западу она је готово без икаких природних гриница; на југу пак одвојена је од Аустрије и Швајцарске низом планинских верига и Балтичким Језером."Кад се овде вели, да је на југу Немачка Царевина одвојена од Аустрије и Швајцарске и Балтичким језером, онда је и ово тврђење погрешно. И ова је погрешка случајна. Она ће се исправити, *) Земљиа полутар је велики 40,070368 метара; остали велики земаљски кругови велики су по 40,000000 метара; полутаров претиик раван је 12,754795 метара а полаи пречник опет раваа је 12,712168 метара. (Пошто се Беселов СФероид аајвише приближује правом облику земљином, то сам и вредности за најважније елементе земљиаог СФероида по њему узео).

7