Prosvetni glasnik

256

ЛЕПА КН>ИЖЕ

ННОСТ У ДЕЛУ

штва без наде; у другој: Расини га (св. за септембар, стр. 415.). црта се свемоћ љубави; а у трећој: После симфоније (св. за новембар, стр. 208.), љубавна је изјава драгој. — Као да је најлешпа она друга, а најлошија она прва. У мајској свесцн (стр. 170—172.) имамо: -Двије ајесме дубровачкијех владика", ито: I. Пјесан племените Госпође Маре Никшине Ђорђи, својој родици, илеменитој госиођи Марџ ПуциЛ (Рогеа), и II. Одговор племените госпође Маре Пуцик Обе су песме из године 1820, ппсане „икавштином", а нашао их је д-р Лујо кнез ВојиновиЛ у домаћој архиви дубровачкога властелина Ђорђнћа, те држи дасуузорп „епигаламске врсте нјесничтва." У обема је нежна љубавна осећања једне „владике" према ДРУгој. Јов. А. Дучиђ је слабпм песничким звуком испевао пеемицу: Пред једном статуом (сл. за мај, стр. 261.), у којој је гњева на све што нема срца. Ст. П. Бешевић иматрипесме. У првој: Пред ноК (св. за јуни, стр. 452.), теши се судбом, што нема никада одмора; у другој: Прени... (св. за јули, стр. 3—4.) родољубиво узвикује Српству да се већ једном прене и остави старе неслоге; а у трећој : Има ружа... (у сноменнцу посестрими Олгн, св. за децембар, стр. 445.), песник називље „ружом" своју иосестриму. Од ове три понајбоља је она друга; у свима пак песник није у стању да искаже како би хтео оно што осећа. Од незнана је песника песмица: У иролеИе (св. за јули, стр. 89.), дивна сличица пролећа. Од Сокољанина су три мале песме. У Месецу (св. за август, стр. 212.) драгина. је лепота сјајнпја од месечевих зрака; у Роси (св. за октобар, стр. 72.) љубавничког је очајања без наде, ау Јесени св. за децембар, стр. 422.) слика се долазак јесени. Кроза све веје лака иоезпја, пуна тнхе туге. Ова носледња песма најбоља је, а она друга понајлошија. Допадљнва јо повећа песма: Поздрав (Св. за септембар, стр. 841—344.) од Цветка, у којој је туге за завичајем. Исте је величиие још боља несма П. С. Ипанова; Помен иатријарху Арсенију ЧариојевиКу (св. за септембар, стр. 376—378.), прилпком иарастоса му у Будим-Пешти. Из ње доста родољубива нлама избија у мислима: како је овај патријарх нехотице унесрећио свој народ, предајући га из чељусти лава (Турчина) у чељуст риса (АустроУгарске), и како ће Србин ипак бити срећан. Од Лазе КостиЂа је песмица: „Прерано!" (св. заоктобар, стр. 25—26.), која је била намењена за „Споменицу- пок. песннка Војислава Ј. Илића, иа је не нримнше. С доста горчние шиба се животии јад овога

света, којега се иесник срећно онростио, а има и лепих мислп и пуноће у изразу; у Тихој ноЛи (св. за октобар, стр. 81.) од Љубице, неутешне је тихе туге за умрлим драгим; у ЈоеЛену (св. за новембар стр. 180—181.), од Новице Ј. НиколиЋа. у родољубнвој хвали, шта је Л.овћен којечега видео, хвала је чврстини српској, која ће ва век трајати; Слободи (св. за новембар, стр. 240.) је песмица Јеа>. Р. Шантића, пупа родољубива уздисања за слободом рода својега; и, напослетку, од Милана је песма: Христос сероди... (св. за децембар, стр. 37.), у којој се прпзивље с неба анђео спаситељ српскога рода. Као што се впди, све су ово лирске песме, велпком већином мЛађих песнпка, који су или већ стекли извеснога гласа или од скора невају. Све те песме ноказују у себи песничке подобности, која је или већ подоста развијена илп је у повоју. Нравац њихна певања у опште је добар и даје наде на бољу нм песничку будућност. Као најлепше песме пстичемо: Заиис -ј- Љ. П. Ненадовића, ћ. Костића (Прерано!), неколикепесме Владимира М. Јовановића, у оној његовој номенутој гомилици, па Јунијине (Ја иитах... и Песимисти), Јеле Ј. ПавловиЂеве (Језеркиња вила) п оне „двије пјесме дубровачкијех владика". После њих, као да су понајвредније: Алексе Р. Шантића (Пријатељу), Сокољанинове (Месецу и Јесени) н П. С. Ипанова (Помен). Сем ових до сад набројаних песама да поменемо и оне, у којима је нечега еискога, које личе на причице у стиху. Ту је Змајовина песмица: Вила Андосила и итица Певидица (св. за јануар, стр. 5—6.), нз његовпх Снохватица. — У њој је у духу народнога иевања пуно неоинсанога миља у моралној поуци, што нробија нз разговора вила: колико је благодетан утицај Православља на душе. Иодуже су две иесме Милорада Ј. МитровиЋа: Боабдил (св. за април, стр. 5—8.) и Пољубац (св. за август, стр. 161—164.). — У првој је прича: како је последњи маварски цар, Боабдил, одавшп се мекушноме уживању, погубио, наговорен својом милосницом, браниоца своје престонице Гренаде, Садиа, изазвао буну у својој војсци, те је Гранада пала у руке Шпанцпма, који тада на њу удараху. Излагање је у лако оцртаним н одабраним сличицама, кроз које ировејава појача песничка струја. Главна идеја: да јуначки ваља чувати државу своју, посве је за одобравање. — У другој, која је управо скаска о једној леиотици, која је у својим дворнма много у њу заљубљеннх момака претворпла у змпје, док је једач витез не савлада пригрливши је на груди, —•