Prosvetni glasnik

264

ПРОСВЕТНИ

КОВЧЕЖИЋ

— Заироси ме у оца, на ако он да свој благослов, и ја пристајем, одговори девојка цару. Цара врло развесели девојчин одговор. Нареди, те дворкиње умију девојку и обуку је у најлепше и најскуиље хаљине, а девојчино лице од силних адиђара засија као јарко сунце. Цар се тако ис го свечано опреми, пошље перјаника по девојчина оца, а свима дворјанима нареди да старца дочекају с највећим почастима. Кад старац дође у царев двор, изненади се кад виде, да му у сусрет иду цар и кћи му, руку под руку. Цар му онда исирича све и замоли девојчина оца за родитељски благослов. Старац се од силне радости заплаче, загрли своју мудру кћер и цара — зета, па их благослови. Сутра дан била је права царска свадба. Цар и старчева к^и венчају се и, примивши и оца у двор, дуго и дуго владали су мудро својим народом.

ЧЕШКА ЕТНОГРАФСКА ИЗЛОЖБА 1895. ГОДИНЕ (Наставак) И ова је изложба, као и пређашња „јубилејна® у Стромовци, огромној башти, која и данас служи прашким грађанима за излете недељом и празником. Не знам баш тачно колико простора захвата изложба, али мислим да нећу претерати кад кажем, да би се ту могло сместити читаво Ужице. Јер у горњем делу постоје ове зграде: администрација изложбе, пошта, велика етнограФска палата, соколство, зграда за школске ствари, и друга, у којој су смештени радови и остало о продужним и хуманим школама, јеванђеличко одељење, музеј вароши Прага, зграда за удружења, за прастаро доба чешких земаља, техничко одељење, зграда за журналисте, развалине града Кокоржина и читава чешко-америчка насеобина, која се опет састоји из »резиденције америчког Чеха«, цркве америчких Чеха католика, америчких рестаурација, индијанске колибе и т. д. Осем тога, ту је веома много мањих грађевина у којима се по нешто може видети и купити, а нарочито неколико великих, дрвених — дакле привремених — рестаурација и дворана за концерте и игранке, продавница слаткиша, воћа и животних намирница (охутнаварни), што је тако намештено као да је тамо само за гледање а не и за потрошњу. Пред главном палатом остављен је врло велики простор за седење око великог павиљона, у (шме свако вече свира музика (и срп. комаде), и

за удубену, четвртасту, велику ливаду са готово ванредпо зеленом травом и красним цвећем по странама. Пред ливадом, а према главном улазу, такође је цвеће у врло лепим Фигурама. Највидније место заузима ту огромна чешка круна од живе траве и цвећа, те с вечера, кад се осветлиелектриком, која је по њој проведена, представља да блиста од сјаја драгог камења. Од уласка од круне и с обе стране поменуте ливаде остављено је до зграда толико нростора, да би хиљаде посетилаца могле без многога гурања пролазити. Из горњега дела силази се према главном изласку из поменуте етнографске палате двогубим благим насипом у доњи део, где — окренули лево или деспо — пошто минете две огромне рестаурације, симетрички удешене, долазите пред Фонтану, ту на дану обичну кулу, са које вода за х / г часа сваког вечера пада у свима дугиним бојама у велики басен пред кулом. Крај деснога силаска ка Фонтани огроман је амФитеатар, који такође служк за забаву посетиоцима уз незнатну доплату. Крај левог силаска подигнуте су сеоске куће из разних крајева чешких, стругара на потоку, сувача, ковачница, воденица, неколике праве сељачке биртије и т. д. А на пространом пољу према Фонтани размештене су ове зграде: за пчеларство, за израду шећера, палата за индустрију , стара црква подулшанска, једна улица старог Прага и неброј рестаурација новијег и старијег облика и дућана са посластицама и најразноврснијом робом за храну. Иза свега тек настају просторије са настрешницама, где су биле изложене пољопривредне ствари, машине, разне врсте стоке и т. д. Овде ваља замислити још врло много одељења и поучних (као телефонски одељ.), и забавних са руским љуљашкама, чамцима, „рилглшпилом" и позориштима с малим и великим луткама, па читаве рибњаке са рибом, која се за неколико тренутака може онде да улови, испече и у сласт поједе да ако се добије представа само о огромном простирању изложбе. Ну права величина ове изложбе, којој је задаћа да опише чешки народ кроза сва времена до данас: у дому и у пољу, у школи и у цркви, на раду и одмору, у радости и жалости, у правој домовини и на страни, огледа се тек у ономе што је размештено по појединим зградама. I С тога хајдмо најпре у етнограФску палату! Ну нећемо главним уласком, дакле одмах у средину, која служи поглавито за дочекивање оних