Prosvetni glasnik
ПРОСЕЕТНИ
КОВЧЕЖИЂ
и диригентских палица од абоноса, слонове кости и сребра, којима су награђеип у разпим приликама. Тако је исто учињено чупеној трагеткињи Скленаржовој Малој, чија је збирка награда у III одељењу управо огромна. У том трећем, позоришном одељењу наћи ћемо народно позориште у минијатури од дрвета, тако исто летње позориште у виноградима, затим читаве групе и сцене из појединих позоришних комада. Особиту пажњу привлаче две групе: прва, Бржетјислав и Зитка, коју носи из манастира, док настојница стоји запрепашћена, и друга од осам особа од воска у природној величини, представљајући сцену из опере „Љубуша." Отворено признајем, ја сам се дивио изразу лица појединих особа у овој групи и труду око тога, да се једна иначе скаска преко позоришта и изложбе саопшти и најпростијим људма. На средини бине један разјарен човек (незадовољан брат?), не осврћући се на молбу жене до себе, прекорева, рекао би човек, гласно Љубушу, која је десно од њега, и којој на лицу читате колико је прекор кнњи. Остали стоје с једне или друге стране, погружени у мисли шта да се ради. Осем свега што је до сад побројано, ваља овде замислити огромне збирке минерала. велике хербарије биља, збирке инсеката но кутијама, паукова по епруветицама, па костуре и лубање; ваља замислити читав земљописнп одељак; одељак за женски ручни рад са сликама спих чувенијих жена чешких по рођењу, удадби и по занимању ; па огромну збирку старије стакларије и порцелана; ваља замислити статуу браће Веверка, који су изумели плуг, статуу Фрање Скопалика, чији се спомен слави зато, што је први почео да групише сеоска имања у Моравској, и најзад чешког дива из Колешова, ЈосиФа Драсала од 2 м. и 31,5 см., од воска а у народном оделу — да ако се добије и површна представа ове прве половине етнографске палате и силног материјала који је ту изложен.*) *) Ту су антроиолошки и дијалектолошки одељди. У нрвоме су и разне таблиде, И ) ко.јих ово вадимо: Новорођ. мушко дете дугачко је 49.7 см. а тешко 3291.8 ктр. „ женско „ „ 48.8 „ „ 3160.6 „ Средња је висина чешке деце угод. 6. 7. 8.' 9. 10. 11. 12. 13. 14. мушке 110,9 115,5 120,-5 125,1 129,4 134, 138,3 143,8 148,8 женске 107,7 113,7 118,9 129,1 128,5 134,5 138,7 143,7 148,5 Тежина чешке деде угод. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. мушке 19,59 20,93 23,32 25,90 27,69 31,20 33,24 36,22 40,10 кгр. женске 18,74 20,54 22.41 25,06 26,98 29,94 33,32 36,87 42,12 „ Између 24. и 30. г. достиже Че?; свој пајвећи узраст, иросечпо 169,2 см„ а жена 157,3 см.
Дошли смо до средине, где се поглавито дочекују и поздрављају посете еп тавбс. У центру једног великог круга стоји киоск за изложбени одбор у поменутим нриликама, а лево и десно огромне скриње са згодитцима изложбене лутрије. Особито се лепе очи за већу скрињу, где је смештен главни згодитак : сребрне кашике, виљушке и ножеви разне величине, а -све по пола туцета, сребрни тањири, чинпје — једном речју сав сребрн сервис за какву кнежевску принцезу, у вредности од 25.000 круна. Па кад смо већ ту , да се обазремо на све стране, јер извесно да толики простор није без још каквих ствари. II доиста није! Ето н. пр. иза киоска пластичке мапе земаља у којима живи чешки народ, дугачке 8—10, а широке 3 — 4 метра. Огромап рад у некаквој смеси, где су означене планине и долинс, вароши и варошице, реке као сребрне уже везе, потоци као сребрни кончићи и т. д. А по периФерији онога круга поређане су све једна до друге сељачке куће и имања на минијатури а од дрвета, и бар на једном квадратном метру површине. Главне
Пајвећа је просечна, тежина у људи између 41. и 50. год., и то 72,3 кгр., а у жене између 36. и 55. год. и то 65,2 до 85,7 кгр.
у Чешкој
у Моравској
у Слезији
110 картограмима у антрои. одељ. Од 100 ст. подобно је за војску у Чеш. 21,9, у Мор. 23,1, у Слез. 19,6. Од 10.000 ст. умре насилном смрћу или самоуб. у Чешкој 4,9 2 „ Моравској 4,2 1,4 „ Слезији 4,4. 2,4 . У овом је одељ. била и мала експозиција лубања иатолошких, самоубилачких и лоповских. О дијалектима да кажемо само неколико речи у оиште. Деле се у три главне груне: A. дијалекти чешки или западии; B. „ моравско-слески или средњи; В. „ словачки или источни.
Груие се цодударају готово са политичком иоделом. Свака има ио неколико раздела, тако да готово сваки крајичак има свој говор. Дијалекти су постали највише за време хуситске војне или 30-год. рата. Сада им школа сцречава даље гранање, а успешно сузбија и ове садашње, ширећи књижевии језик. Садашња граница чешког језика иде у главноме од Шумаве до северо-западних висова карпатских у Угарској.
На 1000 становника
Роди се
Умире у опште
Умире од туберк. ј
36,65
27,8
4 [
36,2
28,31
4
38,6
29,2
4,4.