Prosvetni glasnik

0 ПОСТЛНКУ МИНЕРАЛА У ПРИГОДИ

353

н име. Он је састављен из опада. Има некпх, који споре прпмитивно порекло гајзерпта и тврде, А а је он секундарног порекда. Ево како он постаје: „По ])енС1оггаи-\' вода ведиког исдандског гајзера садржи 2 - 448 см 3 сумпор-водоника у једном дитру, док сдободне угљене киседпне нема. Батоигје добио испаравањем један остатак од 1*225 мгр. падитар, а од тога додази на: иатријум-хдорид 0*2638 магнезијум -судФат 0*0091 натрпјум , 0*0180 кадпјум , 0*1343 иатрпј у м-нарбонат 0*2747 сидицијум 0*5190 сумпор 0*0030 ГПта вшпе 1)а.тоиг је констатовао, да је односкпсеопика сидицијума према кисеонику база стадан. Из овога важпог закључка је пзвео, да се силиција у води гајзера јавља у виду адкадних сидиката, који су постади растварањем Федспата вудканских туФова. У кодико је однос кисеоника мањеиди више у стању засићеностп, у тодико ће депоновање сиднције битн сиромашније иди обидатије." „Замисдимо сада да су адкадни сидикати Формуде ^'а 3 8ј.,0 9 , п N) в у којима је однос адкаднја према кисеонику силиције као 1:2 иди 1:3. Утнцајем сумпорних и хдороводоничнпх пара, које се осдобађају у исто времс када и вода, ови су сидикати трапсФормисанн у сулФате и алкалне хлориде; однос кисеоннка иостаје 1:9. У оваквом стању засићености сидикатје непостојанп један део силиције се одваја." (А. <1е ћаррагеп!, Оео1. стр. 549.) Исте продукте таложења налазпмо код гајзера, нарочито у окодинп језера Ко1отаћана око водопада Тетарате, где су појаве гајзерске мпого пнтензивније но на Исданду. Даље, овде додазе продукти топлих пзвора Уелстона на падпни Каменитих пданина, који поред силицијума тадоже лимонит, сумаор, натријум-карбонат и со. У Уедстону надазе сејош неки блатни извори; ово блато имнрегннрапо је алауном, којнје секундеран продукат алумосидиката вулканских туФова утицајем сумпорних нара. Терасе \\ ,г М1е Моиићип-а, тонди нзворн Мамута, састоје се нз кречног травертина, који се таложио пз тондих нзвора те околине. Око топлих извора асорских налазимо као иродукте таложења соли натријума и карбонат креча. Као продукте таложења топдих пзвора помнњемо борну кис. (сасодин), сумпор и гипс дагуна тосканских, у којима се налазп тоила вода, која је постала кондензацијом водене паре, која изалази из суФиона са температуром од 105°—120°.

Топлп извори Ааенина, који садрже знатну количину С0 2 и који услед тога имају у раствору знатну количину карбоната креча, таложе овај корбонат у виду травертина, који су тако познати у централној Италији. На овај начин ностаје арагонит и његови варијетети у топлим изворима Карлсбада, Визбадеиа и Наумхајмске. Најзад, у окодини Мртвога мора — околина Јордана, налазе се неки тонди изворн, који су носледњп ехо одавна угашених вулкана те окодине; међу њима најзнатнијп с.у извори ,Зора" п „Каднроје.", где се некада налазио сумиор н алаун. 3. Шинерали из мора и језера. И аво извори, на мссту где излазс, депонују знатну количиву растворених минералних материја, ипак они одпосе извесну количину раствореног материјаЛа у мора ијезера. Ирематоме језераи мора иредстављају нам огромне резервоаре тадога, где се са раздогом очекује и стварање мипералних материја. Но осем ових материја, које доносе изворн морима и језерима, и они са своје стране не остајуноактивнн у ногледу стварања материјада за нрецнпитацију. Акцијом својих таласана стене, које чине обалу, они не врше само механичко дејство, но, као што је Баиђгее експериментално доказао, растварају неку количину растворљивих суистанција. Испитивањима се доказало, да се у морској води налазе ове мпнерадне материје: натријум-хдорид који, посде саставних елемената саме морске воде, чини највећи део; калцијум-карбопат, судфат, фоСФат п хдорнд; карбонат магнезијума; сребра; бакар; олово ; бром; јод; п т. д. Али ова кодичина растворених минераднпх материја врло јако варира према времену. На први ногдед коднчина растворенпх минерадннх суисганција је врло мала, ади када се има на уму огромна кодичина воде океана, онда нам је јасно, даје и та кодичнна знатна. Доказано је да у 1.000 дедова морске воде има 33—37 делова растворених тела, а од те кодичине долази на: натријум-хдорид 27 дед. магнезпјум-хлорид 3—5 , кадцнјум -сулФат 1—4 „ магнезијум -сулФат 1—2 „ кадцијум-хдорид 0*03—3 „ кадцијум-карбонат 0*01—0*3 „ магнезијум-бромид 0*004—0*07 „ трагови јода, сребра, бакра и т. д. (А. (1е ћаррагеи1. Оеоћ стр. 318). Замисднмо, да наступн јако испаравање морске воде усдед нарочитих придика и вада прираштај