Prosvetni glasnik

54*

РАДН.Е ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

419

лепо мирише", „Очи воде а ноге носе", итд. Тек се овде ночињу у њега унотребљавати џословиџе, а уз њих изрске и савети, ади, опет, све опрезно и с обзиром на дечјп узраст, нгтр.: „Нема ватра без дима", „Једним ударом грм с.е не обара", ,Више виде четири ока него два", „Мдадо се дрво савнја", ,Размисди па онда говори", .Говори увек пстнну", „Зедено воће не ваља", итд. У овом деду г. ЈовиКевог Буквара треба учиннти ове исправке : Уз ведика слона је сав курзивни и штампани текст са ироредом, где су означени сдогови јачим ироредом. Ово има везе са почетком читаиачког одељка, где ће бити овако исто удешен текст за више страна. Ја држим да овај проред није ни овде потребан, а у читаначком деду да ће он бити још мање нужан, те сам за то да се он изостави и овде уз ведика сдова. — Даље, треба удесити ведико рукописно сдово ф тако, да буде нешто другче од мадог ; затим у тексту уз ведико о место „ велике светдости" да се стави „јаке..."; реченицу , Љуби друга као брата свога" (уз Љ) треба заменити другом, јер, кодико је мени познато, израз љубити у смисду волети није у духу српског језика ; најзад треба заменити другим, бољнм реченицама ове шаљиве, које су узети ради веџбе у размишљању : „Изела коња трава, Изедо зрно коку, Изео купус јарца, Изео јарац старца." Кад се ово, излОжено, ноправи онда ће и овај део г. Јовићевог Буквара бити врдо добар, а много бољи од истог деда г. Чутуридовог Буквара. 4. Одељак за веџбање у читању (читаначки одељак). Овај одељак Буквара треба да замени досадашњу Читанку за I р. ос. шкоде. У основима за ииеање Буквара прописује се, . да у овај одељак треба да уђу кратке, лако разумљиве, и ннтереене, и по садржини одабране прнче, песме, описи, басне, пословице, загонетке, мудре изреке и т. д., нарочито у вези с домаЛим животом ". Она последња одредба, а и оне раније, указују на то, да треба бирати краће стварп, конкретније садржине, коју ће деца дако схватити, без многог размингљања и уопште без јачег умног напрезања — те да би остадо што више умне моћи за савлађивање читања. На кратко, тражи се : да деца лако разумеју оно што с муком ирочитају. То је главно у овом делу букварском. Развијање самосталног мигиљења, иак, у деце иомоКу писанога говори још не улази у циљ читања у I разреду осн. школе; то улази у циљ читању тек у старијим разредима,

када деца савладају ирве тешкоЛе у читању. Отуда чланци којима је погдавити циљ нега мишљења иисаним говором, немају места у Буквару — а и у Основама им је приступ закраћен. Г. Чутурило, може се рећи да и нема овог читаначког одељка у свом Буквару, иди га иема бар онакога какав се прописује Основама. У сада подпетом његовом Буквару текст за читање уз мада и велика слова сведен је скоро на половину текста из досадашњег пишчевог Буквара, јер се сада изучавају писана и штампана слова у исго време а не оделито као пре (пре је било овога текста за читање 60 односно 65 страна, сада га је 39, дакле за 21 односно' 26 страна мање). И при свем том у овај читаначки одељак свог поднетог Буквара г. Чутурило није додао јнцједан једини нов чланак, већ је још изоставио циФре, које су биде у досадашњем Буквару на претносдедњој сграни, а које су и сада Основама пропнсане. На овај начин деца не би имада шта читати другог течаја. Заисга веома чудновато изгледа ова појава код овог писца, кад се узме на ум да он у своме „Коментару" доказује, да ни досадашњи његов Буквар, који је био знатно веЛи од овога сада иоднегиенога, није сувише велики, и да га треба свршити до Божића — а са истим тим „Еоментаром " да подноси он знатно мањи Буквар за учење целе школске године !! — Можда је писца навело на погрешно мишљење, да се на конкурсу може протурити Буквар и без читаначког дела, ове речи у 5. тач. Основа за иисање Буквара : „Обим Буквара може се удесити тако, да буде довољно грађе за цеду годнну". Али, да је писац испод тога нрочитао још 12 врста у Стечају за буквар и читанке, наишао би на ове речи : ,,У нижој основној школи треба за сваки разред ио једна читанка — сем ирвог разреда (за који Ке Буквар бити, у ИСТО време и чиганка)." („Нр. Гд." од 1894 г. св. јудавгуст, стр. 327, други стубац). Из овога је јасно, да Буквар мора имати свој читаначки део, а то се у осталом одређује и 4-ом тач. Основа. Међутим у г. Чутуриловом Буквару тог читаначког дела и нема, а у коликога има не одговара нимало прописима у Основама. И ако би и ова једна овако важна околност бнла довољна, да се и овај део поднетог г. Чутуридовог Буквара осуди и одбаци, има и других врдо важних дидактичких раздога који говоре за то, да овај, читаначки део његовог Буквара — у кодико га има — није нимадо бољп од свих остадих ранијих дедова, ако још није и гори од њпх. Тако у овом деду има сада свега 19 чданчића, али