Prosvetni glasnik

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

435

љености. Но ово опет не иде ни до потпуно усправног положаја, јер већина људи пише под нагибом од 70—80°. Такав нагиб слова мислим да требаусвојити и у Буквару. 3. Проппсе и прописнице садашње треба одмах изменити према новом Буквару. До сада је много посла задавало то, што се ппсаље слова у пронисима нпје слагало с оним како се у Буквару учило. Облик садашњих прописа, прописница и вежбанака треба измеиити одмах тако, да редови не буду онолико дугачки. Дугачки редови су тежи и нама, а камо ли деци. Место свих 10 бројева ирописа, 5 бројева прописница и место вежбанака ваља узети свега 3—5 разних прописа. Хартија за њих треба да је боља од садашње. Захваљујући Просветном Савету на одликовању које ми је указато у овом послу, молим да ми се не замери што је овај реФерат доста велики и опширан. Нпје то реФерат само за једно дело, а важност саме ствари захтевала је да се о њој опширније говори. 15. априла 1896. год. у Београду. Д. Ј. Путниковик учитељ РеФерат г. д-ра Ђорђевића гласи : Главном Просветном Савету Захваљујући на почасти, којом ме Гл. Просветни Савет одликова, поверивши ми преглед језика у Букварима г. г. Ст. Чутурила и Мих. Јовића, част ми је ноднети овај извештај : Наш књижевни језик још није потпуно угврђсн; у њему има доста спорних питања, о којима стручњаци имају своју да реку. Тако исто и у нашем правопису има по штогод у чему се сви не слажу, па један пише овако а други онако. Таква се слобода у књижевности може допустити, али не у школској књижевности, у њој мора п у том погледу да влада једнакост и не сме једно да потире друго. У нас се на жалост до сада на то није пазило. Истина, прегледа се и језик наших школских књига (и ако не увек, нарочито не кад писац поднесе штампану књигу да му се прими за школску књигу, као што је било случајева чешће, паи ове године); али тај преглед није једнолик. Сваки онај, који прегледа, има и свога, те тако и пехотице уноси у књигу по штогод што се разликује од онога што је у другим школским књигама. Најбољи нам пример за то дају граматике и читанке, које су им као

номоћнице ; но међу њима нема потпуне сагласности ; шта више у читанкама се често налази и противно ономе што се у граматици говорп и доказује, у пркос томе што у читанци ученик треба да нађе примену онога што у граматици научи. Како је то штетно по паставу, знају добро сами наставници. Овако не бн смело ни требало да и даље остане. Главни Просветни Савет требало бп да о том води рачун. Моје је мишљење да у овом морамо ићи за напреднијим народима. У њих је прописан школски правопис и за школу утврђена језиковна правила. Ни један наставник не сме од тога да одступи, нити школска књига сме друкче бити израђена. Отуда у њиховим школским књигама видите у том једноликост, ма да и они у својој књижевностн имају разноликости те врсте. Тој једноликости треба п ми да тежимо, а постићи ћемо је, ако Главни Просветни Савет иорадп код господина Министра да се израде правила, по којима би се имале ппсати у погледу језика п правописа књиге памењене школи. Која год књига не буде писана по тим правилима не би се смела употребити онда у школи. Главни Просветни Савет имао би тада и да контролује: да ли је писац израдио ио тим правилима своје дело или није. На тај начип добили бисмо школске књиге у погледу језика и правописа писане лепим, чистим, једним језиком и једним правописом, а то би свакако била добит по наставу и школску књижевност. Ове мисли изазвао је преглед ових Буквара, у којима и сами писци нису често пазили ни на то, да у свом делу буду до краја доследни као нпр. у дељењу речи на слогове итд., те сам сматрао за дужносг да их овом приликом поменем и скренем пажњу Главном Просв. Савету на овај недостатак у нашим школским уџбеницима, како би одлучујући о штампању прве књиге која се даје деци у руке, и о овом врло знатном нитању донео своју одлуку. А сада да пређем ирегледу језика у поднесеним Букварима. Краткоће и прегледности ради све своје приговоре свешћу у неколико тачака. I Пето издање Буквара г. Ст. Чутурила. 1. Међу сликама, које је писац употребио у свом Буквару за поједина почетна слова, налазимо и слике, чије су речи туђинске: тоа, ат, ексер, фес и 1/амија. Тоиу би се могла наћи згодпа замена, а о сликама ат и ексер треба нромислити. Ат је врло незгодна реч, јер уз њу долази сл пка коња, која ће увек изазвати у ђака одговор : а-т-коњ, а никада а-т-ат. За ексер има српски језик лепу реч 6