Prosvetni glasnik

12.

ЈА ПОСАДИХ . . . .

А Медгеио

±

шшш

т

т

8и- шу је -лу Ј Л

Ј г * г I ја по-са-дих Цг !

ба -Шјј је-лц. 1П1

3?

П-

Ја аосадих виту јелу, Ла че одо за годипу, Па не одо и за другу, Еад би тре&а, Еалерото. 1 Јела ми се разграњала, Из вр јеле бисер каие, Из -сред јеле челе лете, Из корена Дунав бије, И у Дупав намер камен, девојке алатно беле, Аливера и Тодора. 1 Шта ова реч значи, нико ми нс мош објаснити. Овако се аева у истом месту наријанти ош: иесмс; Што Морава мутно тече? Дал војници брод бродују? Дал везири коњи иоју? Дал девојке илатно беле? Ни војници брод бродују, Ни везири коњи иоју, Нн девојке илатно беле: Еуиале се две девојке: Аливера и Тодора, Тодора с.е удавила, Алпвера исиливала,

Тодора се удавила, Аливеро, верна другв. Ти не кажи моје мајке, Тодора се удавила, Но ти кажи, удала се, Ситан иесак сви сватови, Два камена, два девера.

тоиоле, две јетрве, Две врбице, заовице, камен, мило момче.

Мртва Тода ироговара: Аливеро, верна друго, Ти не кажи моје мајке: Тодора се удавила, Но ти кажи, удала се, Два камена, два девера, Две тоиоле, две јетрве, Две врбице, две завице, Ситан. иесак, сви сватови, Студен камен, мило драго.