Prosvetni glasnik

480

РАДН.Е ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

за 1887. годину, — прегледао сам и част ми је казати своје мишљење о њима. Језик је у овнм књигама добар. Није без замерака, јер има и погрешака п неправплности. Сем тога има и туђица код депих наших речи и фраза. Погрешке и неправилности оваке су: пишу одиочели — место: отпочели; — пишу иосљедица у источном говору — место : иоследица; — вршеЛа машина — место : машина за вршидбу или вршајица, како се већ говори: — без да смо у стању место : а нисмо у стању ; — иримеЖавамо — место: напомињемо; — косеКих магиина — место: машина за косидбу или косачица, како се на неким местима говори ; — реЛиКе — место: рећи ће ; — мислећи иољоиривредник — место: мнслилац пољонривредник; •— у п' — место; у-њ; — а неки од њих ирича о каквом свом иодееном илугу, кога, је добио ту скоро — место : који је добио ту скоро; — бољих врсти — место: бољих врста; — сејаЛих машина —• место : машина за сетву или сејалица, како се већ употребљава ; — одилаЛује — место: отплаћује; — вејалица — место: ветрењача, како се у нас одомаћидо - — искуство — место: уметност, вештина; — вајдити ■ — место: користити ; — отсечену — место: одсечену; — иотсеКају место: подсећају ; — отсецајуЛи — место: одсецајући; — да би знали — место : да бисмо знали; — теглење — место: тегљење; — наиослетку место: на послетку; — иодилата — место: нотплата; — отсудно — место: одсудно ; — сравњивати — место: поредити; — убеЏње — место: уверење ; — светлило — место : свећа; — изшибају — место: ишибају; — сејидба — место: сетва ; гди — место : где : — деда — место : дед, јер од те речи гради облике множине; — одкос — место: откос ; — иолезна — место: корисна; — видили —• место: видели ; — видиИемо — место : видећемо ; итд., итд. Оваквих и сличних замерака има највише у оној књизкици, што се зове „Ноуке из Пољске Привреде". Ове су поуке излазиле у Пољопривредном Календару за 1887. год. Тај се Календар није могао растурити у народ те године, па је поуке издвојило друштво у засебну књижицу. — Садржином и ове Поуке имају вредности и ако би се могдо замерити стварима, које нису задатак Пољонривреднога Друштва, нпр. Одгајивање мале деце од д-ра Дазе Стевановића, и још гдешто. Тој замерци имало би места да није ових ствари у Кадендару, који је најраспрострањенија књига, па за то и ове ствари могу поднети јер су ноучне за сељаке,

Ове књиге имају погрешака и нецравилности језичких али те погрешке нису ни велике ни многе него неопажене од писаца пољоиривредних. Жедети је да се нишу све књиге нравплно и чисто, али је данас јопг далеко од жеље. Можемо се радовати што се опажаи код књижевника те врсте велики напредак и у правидном иисању. Књижевнп радови д-ра Ђорђа Радића, Душана Спасића, Благоја Тодоровпћа, и других иривредних писаца — и ако нису без замерака у погледу језика, опет су добре читанке за народ. Терминодогија у пољопривредној књижевности још није утврђена, а то се не може дако ни постићи. Јер, пољопривредна наука и настава у нашој отаџбини још није добила оно место, које јој црипада ио важности задатка у нашој земљорадничкој држави. Све су књнге штампане крупним словима и ироредом, те им је штиво подесно и за мадо писмене људе. Мадо има шк. уџбеника тако депо печатаних. Уз штнво налазе се слике и леце н разумљиве. Оне знатно новећавају ваљаност ових књига. - Прегледао сам узгред још и књигу д-ра Ђорђа Радића нод именом „Наука о земљодедству — III део градинарство Радић је иознат као пољопривредни нисац те ми није потребно да му радове описујем и набрајам. Овим делом својим о Градинарству задужио је захвалношћу све пријатеље нашега економнога напретка. Не само лен језикијасно иредстављање и описивање иојединих ствари него и изврсне слике чине, да је ово дедо оддичан књижеван рад његов. Без ове књиге. не би требадо да буде ниједна сеоска основна школа, па и миоге основпе градске школе, у нашој отаџбини. Слободан сам дакде свратити нажњу и на њу Главном Просветном Савету, молећи га, да јој даде одобрење за цокдањање ученицима сеоских основних школа, и даје препоручи за све књижнице основних школа. Не могу у овој прилици да не нагласим да је ово обраћање Српскога Пољоиривреднога Друштва г. Министру нросвете важан корак и први откад иостоји друштво. По мом мишљењу, настави у основној шкоди није само задатак да научи писменостп народну омладину, па да она ту писменост заборави чим напусти школску учионицу. Писменост није нншта друго него помоћница да се народна омладина њоме упути, да своје радове усавршава и поправља. Усавршицом и иоправком својих тежачких послова, којима се и одаје највећн део народне омладине, поиравиће своје благостање.