Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

487

поједине -задатке па и у овоме случају не по азбучноме реду. За то данас п имамо одвојен речник за обе чптанке, а могло би се бити без' н>ега. Добит би горњом изменом била велика: ученици би били припуђени да више раде код куће, а осем тога навикавали би се још из рана да умеју читати и употребљавати додпије прави научни реЗник (а са мање труда и трошка). Ова би се измена могла учинити са мало труда, пре него би се само дело и ночело штампати. А може се с правом тражити да се овај захтев почне изводпти код ученика трећега разреда, који су већ годипу дана учили немачки. Добра је и то ствар, што је г. иисац на крају сваке читанке додао и граматику, која се у обиму наставнога програма тражи за трећи и четврти разред. Ја познајем Немачку Граматику од г. Ст. Предића, која је данас званични уџбеник у нашим средњим школама. Она је у свему врло добра, тачна, јасна и потпуна. Према њој је и г. Малина подешавао своје читанке. А сад, када нам пружа и своју граматику, морала би г. Предићева отпасти. Ја се нисам упуштао у оцену г. Малинине граматике, да ли је боља и да ли би требала да потисне г. Предићеву, то ће извесно оценити други реФеренат, ако буде било потребно. А ја у начелу сматрам да је добро, што се г. Малина постарао да израдп и читанку и граматику, јер је на овај начин већа могућност да се задаци доведу у склад са граматичким иравплима, када је на жалост још у снази начело, да се према појединим параграФима из граматике подешавају и задаци у читанкама. Један исти писац и граматике и читанке моћи ће то боље извести. Што се тиче задатака, они су остали исти који су били у првоме издању, само су друкчије нумерисани. У читанци за трећп разред има 48 (1—48) задатака, а то су задаци из првога издања од 34—94, свега 60. А у читанци за четврти разред има 50 (1—50), у првом издању од 100—163, дакле 63 задатка. У овоме другоме издању мање је задатака, а при томе су још махом и краћп. То долази отуда, што је писац гдегде и по два задатка спојио у један, мпоге реченице изоставио и задржао опе, које су му се учиниле као најбоље и најподесније да се у њима види примена граматичких правила. Примера ради да наведем 48 задатак из читанке за трећи разред. У њему има шест немачких и иет српских реченица ; у старом издању (94 зад.) било је девет немачких и десет српских реченица. Изостављене су дакле три немачке и пет српских, а остале су задржане. Такав •

је случај код већине задатака. И ја сматрам да је ово добра страна г. Малининих дела. Уверио сам се лнчно у практици да*се не могу да нређу са ученицима све реченице, ко.је су биле у нрвоме издању. И зато их мора наставник да изоставља, ако је рад да пређе сав прописани материјал. И онда. кад морају ноједини наставници да скраћују дугачке задатке, боље је да то уради сам писац, као што је г. Малина и учинио у овоме издању. Уношење сувишнога материјала, који се не може стићи да обради, чини да је књига само скуиља и већа ; а скраћивањем материјала од стране појединих наставника, убија се углед и вредност књиге у очима ученика. Боље је да је и мање материјала, па да се темељније обради, него ли, да га је више, па да се површно ради, јер овде вреди: „боље ништа него ишта". Сви су ови задаци у оба дела нодешаванн према појединим граматичким правилима, који су на крају оба дела у граматици изложена, почевши од првог задатка у читанци за III р. који јеудешен за § 7. из граматике, и од првог задатка у чит. за IV р.. који је удешен за § 1—5. У њима се збиља најдоследније примењују иоједина правила, те је за то највећа вероватноћа, да ће се у току учења моћи и научити граматика. Ну, поред ових задатака на доста места има, у обема читанкама, изрека, загонетака, чланака, басана, причица и иесама, које такође скрећу пажњу ученика на граматику, и зато служе као допуна задацима. Поједине речи, на које треба да се скрене пажња ученика и да их боље уоче, чак су и подвучене, као нир. у сИе Оћгеи и с1хе Аи§еп (стр. 17. и 18:) у Чит. III р. и у Апекс1о1е, сИе Оапз (стр. 7.), с1аз ИеЈ1'\\ г ег1'еп и с1аз \\ г иш]егк;1,б1сћеи (стр. 10.), у чит. IV р., итд., итд. Односио избора чланака у овим читанкама имало би се по нешто и напоменути, као нпр. за чланак сНе 8с1шеге (стр. 25. чит. за III р.), где се вели: „сћаз 1ешз1е §е1ић1 ћаћеи \\чг ш ипаегеп Рш^егзрЉеп", што је психолошки погрешно. Ну, као што је у горњем ставу споменуто : чланци имају исти задатак који и реченице у појединим задацима. Отуда је и г. писац ноједине ствари преправљао или и сам удешавао, само да би се што боље показала граматичка нримена. Тако је с!ег ипагН^е Кпаће (стр. 19. чит. за III р.) само зато дошао да би се показала употреба предлога као предметака сложенпх глагола, иначе му је садржина врло бедна. II зато држим да не треба ни да се упуштам у детаљнију оцену садржине појединнх чланака. Г. писац је у свему доследан начелу шје је поставио, и он га је остварио да се боље