Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

Гл.агол.е деди на: а) сзршене, б) несзршеме в) прелазне, г) неирелазне, д) иовратне, е) безличне и ж) иомоАне (стр. 52.). Времена у глагола ова су: садашње, иолуирошло (пређашње друго'), скороирошло (иређаш. прво), прогило (— сдожено — прошло) давноирошло и будуКе. Начина има три: неодређени, одређени и заиоведни. Узгред помиње и „ начин условни (сопјисИтиз) кад се говори о чему, гито заиста не бива, него је јоги иод сумпом, иЛи иод неким условљем, као иогодбом ; или је тек могуЛе; или се само жели"-. (стр. 54—55). Глаголскпх придева има четири и то : а) садашњи иридев (у Данич. ирилог сад.ј 1 ) нпр. тсглећи, текући; б) ирошли (у Данич. ирилог иређ.), нпр. бивши, пострадавши итд. в) сирежнимридев (први глаголски придев) и г) трини иридев (други глаголски придев) нпр. чувен, предан итд. При мењању глагода раставља их најпре на саставне делове: основу, наставке и уметке, али основа му је свуда исто што и корен, јер на стр. 56. у § 112. вели: „ Основа (иликорен) јесу у глагола они гласови, на које се настављају наставци"... и тако даље. Говорећп о разним врстама наставака вели, да су то „ гласови што се додају основи, да добије облик", али за уметке каже, да су то „ слова, која вежу настав. за основу." Од свију уметака најважнији су му они, према којима он дели при мењању све глаголе на шест врста и зове их врсним наставцима, а то су му: ну, и, ова (— ева — ива), е и а ; а ради промене глагола иподеле наврсте постављена је ова схема: основа уметак ваставак I врста — то — ну — ти П „ — нос — и — ти Ш , — пут — ова — ти IV „ — ум — е — ти V „ — пит — а — ти VI „ —трес — (нема) — ти. Ове врсте назване су ироменама, које опет по потреби дели на видове и то: IV промену на два вида Сумем, видим) V промену на три вида (иевам, иишем и берем) а VI промену дели на четири вида (тресем, иечем, чујем и кунем). Прилоге зове „наречицама", и дели их по значењу и ио саставу на врло много група, а тако исто и предлоге, чију смо деФиницију истакли на-

513

пред. Тако исто и свезе и усклике, махом различно од данашње поделе. Еао што се види из ових напомена (а има их и много више) при обрађивању прве иартије, уко^ јој је мењање имена , његова је граматика ра|енн према „Облицима" Ђ. Даиичића, а други је део, о глаголима, рађен више самостално, и с тога је, овако сакато испао. Није нпр. усвојена ни Даничићева нодела глагола оним редом, који је он утврдио, а баш „Етимологија", коју су сви писци старога правца радо истицали, бида им је врло тамна и нејасна, као што се види при растављању глагол. облика на мање делове (основе, корене и наставке). Ну и поред свих мана и недостатака, Вујићева граматика доцнијих издања оставида је за собом и евојих заслуга. Стојећи и језиком и цедокупним правцем на средокраћи између старога правца и нове, Вукове шкоде, оиа је иослужида као згодан мо.ст за нрелазак пз старога правца к новоме стању језиковне иаставе. те је ирелаз у ново стање био лакши а и забуна у толико мања. Ну, по уобичајеном програму, који је важио све до 1874. год., Вујићева граматика, садржавала је у себи само једну нодовину „Сдовопроизводство" („Етимодогију" — по тадашњој подели), који је део предавап у I раз. а у II раз. предаван је други део граматике: „Словосочинћше" („Сиптакса"). Прва синтакса за II раз. гимназије била је књига С. СретеновиКа, која је најпре носида овај наслов: .НемЂнлгоКе серЂчи и СловосочинЂшв србскогг езика. Прегледада и одобрида школска комишг. У Веограду 1853." Да би се могао јасио видети правац, као и језик и иравоиис ове школске књиге, довољно ће бити, да само наведемо гдавније иаслове иојединих одељака и неколико цитата из_ње. У кратком уводу подељене су све речи срп. језика на 8. „дћлова" овако: 1. Р г ћчи самоставне 2. Рћчи ириложне и бропне 3. Местоименги. 4. Глаголи. 5. НарЂчгл, 6. Предлози. 7. Свезе и 8. Междометгн. За овим под насдовом „ НемЂннгоАе се рЂчи"говори се о подели, значењу и постању речи последња четири одељка (нарћч1и — междомеил), а на стр. 16. настаје право „ СловосочинЂнге", са гдавним члапцима: ПредложенЂ. Нћгове части: Подлогг и ирилогг. — Просто и сложено нреддожеи!з. — Опредћллвак>ће и допунивагоће рвчи. Придодано предложенћ: иуно и скраЛено. (наставиће се.)

Ј). Његово је и оно што је у загради. РеФ.