Prosvetni glasnik

НАУЕА И НАСХАВА

517

(да своју пажњу кондентрише на једном предмету), онда излазп: да педагог, који буди примљивост и развија дечје мшпљеае, доприноси велику корист слабом ученичком памћењу. Све што напреже пажњу, буди енергију памКења. Једно од најбољих средстава за буђење пажње служи тачно објашњавање задатака. У закону хришћанских шкода (издање 1860. године) • говори се: „да ученици с великом муком изучавају оно, што не разуму." Паскал за самог себе веди, да никада нпје заборављао оно, што је с разумевањем научио. Ма шта се рекдо, ипак између памћења и расуђивања нема несугласиде. Учитељ који води рачуна о ономе што предаје, и који своја објашњења грана, указује услугу не само ђачком расуђивању, иего и памћењу његовом. Сем тога, учење ће поћи још брже и успешније, ако се учитељ при предавању буде придржавао извесног поретка, пазећи при том, да очува логичку везу међу знањем, које предаје деци. „Без, сумње, вели Пор Ројал, васиитаници брже усвајају и лакше памте системска предавања с тога, што се представе, које имају неиосредну природну везу међу собом много боље нримају у нашој памети и лакше се репродукују у. тој логичкој доследности. Трајање утисака. Утисци, добивени методским редом, који су пажљиво и с потиуним разумевањем примани, никад се, готово, не заборављају. Другим речима: олакшавајући примање представа, мн смо у исто време кадри да их за дуго у памети очувамо. Друга неоиходна особина доброг памћења јесте у томе, да се нрпмљени утисди стално у памети одрже. А да се то постнгне неопходно је потребно ионављање, као битни усЛов за развлјање памћења. Стара педагогика акспома гласн: .да је понављање мати ваљаном образовању". Треба чешће да се враћамо на један исти предмет и не пренебрегавати размишљање о једном и истом предмету. „У нашој свести чува се само оно, што је чешће нонављано", вели Лхакото. Он је извео овај закључак по пословици тгшН.нт, поп тиНа, — не много, аЛи темељно; мало а добро. Честпм понављањем једног истог предмета дошли бисмо до идеалног знања. Ружна јс оишириост која нод именом јачања памћења, може само да му шкодн. Опширност знања представља питање од не мале важностп, као и трајашност иримљеног знања. Док, међутим, понављање сачињава један од битних услова за развијање памћења (истина ван уских граница, које је Жакото обележио), још кад се при том понављање на разне начине приведе у дело , под видом просте репроПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1896. г.

дукције онога, што је учитељ рекао; нод видом краткнх изрека и општег прегледа. „Ретко се дешава, вели Бен , да Факта која се ' десе свега један пут оставе трајне утиске, који се могу сами реиродуковати. Тога ради, да би се упечатци усвојили, нужно је да између два посла нрође неко извесно време. С тога је неопходно потребно, шпт да? се настави прво нредавање, или га понављати неколико пута. То је главни закон памћења." Други важни услов верне репродукције јесте строга тачност представа, које су усвојене памћењем. Не треба се никад задовољити само овлашним појмом о предмету. С тога у неким случајевима треба тражити да дете буквално изучава оно што се пређе, и да увек подробно појми •— разуме и темељно усвоји оно — што му се предаје. Госпођа Пекер де - Сосјур у интересном одељку своје расправе: „иостуино васиитавање" , нападајући оне, који мишљаху да изучавање речи замене изучавањем стварн, с разлогом примећује, да је то једно с другим спојено и нераздвојно. Ученпке су терали да само задатке добро науче, не обраћајући пажњу на изразе, а кад су онн одговором доказали да су лекцију иаучили, учитељи су били задовољнп ма да нису гледали на Форму одговора. Изрази ђачки били су већином неразговетни и нетачни, а то пак долази отуда, што се деца у опште заморе брзим изговарањем речи. На тај начин такве су лекције остале неразговетне и непојмљиве, а услед нејасних п неодређених израза брзо су се и заборављале. Брзина реиродукције. Драгоцена и ретка особина — умешност зависи у главноме од ове треће особине намћења. Честа питања чпне, да се та особинајош бољеусаврши. Изненадним питањима треба подстицати дете, да напреже памћење и обнавља нрпмљене утиске. Треба га научигп да се брзо прибпра, како би од многих утисака изабрао оне, којн се од њега траже. На тај начин памћење, које је билсгу пасивности почиње да ради, јер се у памети врло често налази благо, са којим сам сопственик не уме да располаже. Друга важна добит састоји се у борбп рутине са механичким вежбањем памћења. Дете, које брзо заборавља што чује, врло често навикне да механички понавља оно, што му се предаје у истом облику н иоретку, у ком је и учитељ изговорио. Те тако без погрешке може да именује хронолошким редом све Француске краљеве н да од речи до речи пзговори геометрнјску Формулу. Ну ако му врло мало прекинете ту механичку оцерацију мозга, он одмах све заборави. Тај недостатак може да се исирави или прсдупреди само згодним малим нптањима; сем 67