Prosvetni glasnik

НАУЕА И НАСТАВА

519

Жма сдучајева у којима је немогућно избећи изучавање на изуст. С једне стране наирезање је неоиходно у васпитном посду. На тај начин, сви погледи које смо разматрали, а који су управљени иротив учења на изуст, коме се но кашто прибегава без рачуна н у невреме — ипак је умерено буквално учење на изуст веома потребно у неким предметима. Кад је иотребно буквално учење на иамет? Енглески педагог Фич лепо је опредедио, у којима је случајевима нужно буквално учење. „Ако се предаје о оном, где је потребно намтити мисли, Факта, расуђивања, тада нека ђак излаже својим речима и како му је згодније. Овде није нотребно прибегавати изучавању речи. Ну, ако се у тим речима које служе за описивање Факата огледа особина стилистичке лепоте; ако се њима казују научна дата или основи истине, које је немогућно тачно и јасно исказати на други начин, онда ученик треба заједно с.а суштином да усвоји и њену спољашњу Форму." Држећи се тога правила, није тешко определити границу рационалном изучавању на изуст. У граматици неопходно је потребно знати на памет нека главнпја правила; у рачуну — одредбе; у геометрнји — теореме: у свима наукама у опште Формуле; у историјн — хронологију; у геограФији — познате техничке термине и т. д. Ето где је потребно да ученик мора знати од речи до речи уегћаИт. По себи се разуме да ученик мора потпуно да појми н разуме оно што учи. Предавач мора подједнако да обраћа пажњу ученнка како на правилност израза, тако и на ток мисли. Памћење је 'дужно да усваја само оно што се потпуно разуме. Терати ученике да уче на памет опширне члапке из историје, граматике или Физике, било би веома глупо и бескорисно, а да и не говоримо о томе да је напрезање мозга и опасно и мучно. Ђежбање у учењу на изуст. Учење на изуст може донети користи још у једном случају, који има важно васпитно значење. Ми мислимо на изучавање појединих лепих текстова, одломке из прозе и поезнје, којима треба богатитп дечје памћење. „Вежбање у учењу литерарних примера нетачно се врши у нашим школама." Међутим то је једно од бољих средстава којим се развија леи укус кбд ученика; даје им се прилика да осете лепоту поезије, могућност узвишења мислн и т. д. Читање на глас, баш и са раном припремом, не одговара увек том циљу. Овде је, с времена на време, нужно особито нанрезање памћења какво се тражи за изучавање декламације. Такво вежбање гони намћење да ради са особитом енергијом, изазивајући пажњу концен-

трацијом. Тим путем дете се привикава да слободно говори. Осем тога, при декламацији ученик дубље проникне смисао и вештину великих писаца. Усваја њихов слог; па кад се доцпије и с&м лати пера, опда му поједини литерарни обрасци који су у школи научени, самн собом на иамет долазе, п на тај начин усавршава се, да му нисмени радови буду правилни и лаког стила. Декламације бољих аутора Доприносе не само корисно вежбање памћења но и вежбање и у говору, и служи као одлична припрема за излагање сопственнх мисли у самосталним саставима. Признајемо, да је врло тешко учинити избор чланака које ваља на изуст учити. У њима треба да се огледа и таленат писца и простота тачних — једрих — мисли, које су удешене према дечјем разумевању. Злоуиотреба ири изучавању на изуст. При учењу на изуст треба се чувати сваке излишности. За тај случај навешћемо речи енглеског литератора Џонсона. „Једном сам био у гостнма код својнх познаннка, чија су деца јако волела да декламују стихове. Прво ми дође један дечак и предложн да мн нешто декламује. За овим дође и други са тим предлогом." „Моји мали друговн, рекох нм ја, можете ли ви оба декламовати од једанпут, у нсто време?" Ми осуђујемо понеке декламаторе не за то што су несносни, но за то, што у залуд и без икакве користи губе драгоцено време. Ми се не можемо заносити некаквим чудотворним памћењем које се састоји у томе, да би но ироничној примедби Ракле-а, изговорили од рсчи до речи садржину целе књиге, од корице до корице. „Ја бих се радовала, рекла је госпођа де Монтенон о својим васпитаницама у Сен Сиру, кад би оне запамтиле десет врстица са потпуним разумевањем, у место неразумљивог учења на изуст читавих свезака." Избор грађе за вежбање. Не много, али темељно; мало а добро. Тога правнла треба да се придржавамо при учењу на памет. Прп нзбору грађе учитељ треба да се обазире на чланке интересне и разноврсне, како из прозе, тако и из поезије. У поезијн иарочито за малу децу. Изабрани чланци нека су мали. Пре но што се децн да задатак, нужно је и неопходно потребно, да учитељ ирво јасно прочита у разреду, тако, да оно, што ће се учити на памет буде прво лекција за читање. Осем тога учитељ је дужан да те одсеке тачно објасни. Не слажемо са са онима који мнсле, да памћење по каткад треба да надмашује расудак и да његово механичко развијање, — учењем на памет неразумљивих ствари, — може бити корисно. Дете, услед лаког памћења, које је деци својствено, с напре67 *