Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНН КОВЧЕЖИЋ

магнезијум, фосфор и гвожђе. 2.) Овим огледима доказадо се, да многе адге (МЈсгоЉатпЈоп КиШп§јапит, бИсћососсиз ђассИапв, ТЛоЉгјх зиМаНб, РгоТососсиз) могу да жнве са свим без креча, докле иак друге алге, као 8рп'о§ига н Уаисћепа у брзо угину у.хранљивом раствору у коме нема креча, ма колико обидат био иначе тај раствор. Према томе, неке алге понашају се исто као и неке ниже гљиве, које се такође нормадно развијају, п ако немају нимало креча. Досадашње мишљење, но коме свака зелена биљка иотребује креча ради своје исхране, нрема горњем већ није по све тачио, јер не важи за неке окреке. Ови огледи бацају нову светлост на Функцију креча у биљци, јер не Потврђују ни Бемово мишљење, да је креч преко потребан за грађење биљне ћелице, нити нак боту-ово, да креч има неку улогу при грађењу ћеличина једра и хлороФилних зрнаца. Доисга, познате су нам многе гљиве и алге, које граде своје опне, једра, хлороФилна зрнца без икака трага од креча. Креч није, дакле, битан састојак сваке живе ћелице, већ има неку нарочиту улогу, која се вероватно у том састојн, да спречава нагомилавање слободних киселина и њихових отровнпх, растворљивих соли. Ово је мишљење заступао и бсћппрег. 3.) Испитиване алге нису могле асимиловати слободан азот атмосФерски, него им се мораде давати азот у везану облику, т. ј. у једињењу. Тим су нотврђени огледи Косовићеви а оборено Франк-ово мишљење но овом пптању. (Но №а!иш. КушЈзсћ.) II. М. И.

Сеиеционин и сенецпн, нови алкалоиди добивени из беиесјо уи1§ап8 (жабље траве). — У Енглеској употребљавају као народни лек неке врсте биљке беиесћ). То је нобудило хемичаре бгашЈуаТ-а и Бајоих-а да пспитају разне врсте овога. биљнога рода у погледу њиховог хемијског састава. Најпре испиташе бепес1о уи1дапз и успеше да издвоје из ње два алкалоида, које назваше сснеционин и сенецин. Сенеционин кристалише веома ласно из хлороФормнога раствора; његови кристали граде ромбичне таблице. Укуса је горког, али не веома јаког. Тешко се раствара у етру. Показује јаку алкалну реакцију и гради једињења са киселинама. Молекуларна му је тежина 351. Ресултати елемеитарне анализе доводе до Формуле: С 13 Н 25 Ж) 6 . Сенецин још није потпуно испитан. Укуса је много горчег него сенеционин и раствара се у етру, из којега кристалише у веома лепим, свиластим кристалима.

531

Садржина алкалоида је у биљци променљива. У 1000 грама сасушене и стуцане биљке нађоше у разним приликама 0.068—0,486 грама алкалоида. Исте алкалоиде пронађоше и у сродној биљци бепесш Јасоваеа, од које се екстракт такође употребљава као лек. (По Жакшу. КпшТзсћ.) II Ш. И.

Загревање нретелина у влакн<асти® и шупљшгавиш предметииа. — Позната је нојава да се влакнаста тела, као памук, вуна, свила, лан, конопља, јута, крпе и кучине јако загревају сама од себе, кад су натопљена уљем или сродним телима. Често пута букне услед тога пожар. Узрок је оксидацнја уља, са чега се јако увећава температура. Масна уља, кад су у великом додиру са ваздухом, производе знатну количину топлоте услед аутоксидације. Топлота је у толико већа, што је већа додирна новршина између уља п ваздуха и може дотле да се попне, да се уље од себе запалп. То бива у влакнастим и шупљикавим тедима, у којима је уље веома ситно раздељено. КлззИп^ је ову појаву у најновије време нарочито проучавао, на је нашао ово што иде. 50 грама памука натопљена са 100 гр. ланеног уља показиваху првога часа тоилоту од 23'5°, петога часа 25°, десетога 30°, дванаестога 45 - 5°, тринаестога 94°: у 14. часу попе се температура на 125°, а у 15. часу достиже 170° и ноче памук да сагорева. Висина температуре зависи од разних ногодаба. Од највећег је утицаја хемијски састав уља, т. ј. његово сродство према кисеонику. Најјаче се загрева ланено уље, нарочито кад је прекувано ; најмање уље из репе. Отуда је највећа опасност од самозапаљења код ланепог уља. Топлота зависи и од каквоће влакана; свила иропзводи највећу количпну топлоте, конопља и јута пајмању ; у средини стоје памук и вуна. Од великог је утицаја и околна топлота; при већој температури околине много је јаче самозагревање. Исто тако утиче на новишење темнературе и светлост, ма да она није од иреке иотребе за самозагревање. Тако је у мраку топлота уља била 12° већа од околне темиературе у времену од 12 часова, дотле је у неносредној сунчаној светлости већ за 4 часа достигнута температура од 130°, иа и запаљење. Ваља споменутп да се оксидација уља може извршити и оним ваздухом, који је између влакана. Микроорганпзми немају никако удела при овом загревању, јер је ШззНпд опажао знатно повишење температуре и онда, кад је натапао ланеним уљем стерилисану вуну н струготнне, па и нот-