Prosvetni glasnik

554

РАДЊА ГЛАВНОГА

ПРООВЕТНОГА САВЕТА

РеФерат г. Атанацковића гласи: Главноме Просветноме Савету Прегледао сам г. Зделаров иревод „Физиве од Васмута" са исправкама, које је г. Здедар имао учинити, по мом реФерату од 31. дед. 1894. год., и ирема иитању Гл. Пр. Савета СБр. 87., част ми је поднети овај извештај: Г. преводидац трудио се је да поправи први свој рад. Учинио је доста поиравака, али ипак остало је но нешто неисправљено, а где где и у самим исправкама неке грешке нашде су места. Из следећих навода видеће се, шта треба још, по моме мишљењу, у томе делу исправити, па да оно може бити примљено за уџбеник. На стр. 1. првог издања, г. Зделар није тачно превео Васмутову деФиницију за појаве, а усвојио је његове примере, те је тако испадо, да се примери са деФиницијом, коју је г. иреводидац навео, не сдажу. На то сам учинио примедбу у свом реФерату, с тога је г. иреводидац навео нову деФиницију и нове примере за појаве. Но и ова нова деФиниција, која гдаси: „свака промена у стању теда, иди у природи, зове се појава", не допада ми се. Кад није хтео за ово усвојити Васмутову деФиницију, онда је боље кратко и јасно рећи овако: свака промена код теда зове се појава. У § 5. и б. ваљадо је посде примера, ради једнообразности, извести закључке, да су и дељивост и шупљикавост опште особине теда. У § 7. требадо је допунити закон инерције, па да гдаси овако: ниједно тедо не можо прећи из стања мпра у стање кретања само собом, иди обрнуто из стања кретања у стање мира, нити изменити правац ни брзину кретања без утицаја неког спољашњег утицаја. Та општа особииа теда зове се деност иди инерција. У § 8. на стр. 7. треба избацити овај додатак: „пошто свако тедо тежи да падне, да га дакде земља цривдачи, каже се : сва су теда тешка", па на место тога и сдедећег става, који је погрешно преведен, јер Васмут не тврди, да иеће тедо пасти, кад се надази на иоддози, сдедећи став овако да гдаси: Тежина, висак. Кад се тедо надазн на под" дози, н. пр. књига на руци, оно ће због теже чииити неки нритасак на ноддогу. Ведичина притиска на поддогу зове се тежина теда. Пошто земља свако тедо нривдачи, то и свако тедо има своју тежину. Посде овога може доћи додатак исписан на дистићу, који гдаси : „како теда падају са разних висина итд."

Оно питање на стр. 7. зашто је правац висковог конца и правац теже, такође треба избацити, јер то на овоме месту, док се још није говоридо о сдагању сида и резудтантама, не може се ученицима ни објаснити, а камоди да онп сами овде на то питање даду одговора. У § 9., други став није према мојој примедби довољно допуњен. Треба овако да гдаси тај став: тежпште сваког обешеног теда, кад се тедо не кдати, надази се увек вертикадно испод тачке вешања. На стр. 8, у истом параграфу, први став није добро нреведен. II г. Здедар тај став није исправио, кад га је сада овако исиисао: „кад се тедо обеси у тежишту, онда је оно у сваком подожају у миру, јер оно не тежи, да заузме одређен правац, учин теже је дакде у овом сдучају уништен". По овоме издази, да је тедо у миру за то, што не тежи да заузме одређен иравац. Овакав став у сувременом уџбенику не сме остати. Према оригинаду тај став гдасио би овако : кад се тедо обеси у тежишту, оно више не тежи да заузме одређен правац, него остаје у миру у сваком подожају, укоји се доведе; учин теже је дакде у овоме сдучају потпуно поништен. С овим огдедом, који се ио овоме наведеиом ставу има извршити, треба довести у везу сдедећн закључак овако: види ее дакле, да се може замислити, да је сва тежина неког тела скуиљена у пеговом тежишту. Према моме реФерату ваљадо је изоставити све оно, што се на стр. 13. говори о ведичини ваздушног нритиска, па о томе говорити у партији „Ваздушаста теда", која почиње на стр. 81. Наведени раздози за то, мисдим да су довољно убедљиви и да их је требадо усвојити. На стр. 47. у § 36. учпњена исправка, која гдаси: „равнотежа се познаје најбоље кад ђерам стоји хоризоитадно итд.", иије добра. Треба рећи: кад ђерам стоји хоризонтадно, а то се познаје по сказаљци, која у том сдучају стоји вертикадно и показује нудти подеок скаде, онда је тежииа предмета равна тежини тегова. Децимадна вага, и поред примедбе у моме реФерату остада је и сада необјашњена. 0 њој се само каже, да је она тако скдопљена, да се на њој терет мери 10 пута мањим тегом. Ученици имају придике на сваком кораку да виде мерење децимадном вагом, и ако им се не покаже скдоп тих вага и не објасни од куд то додази, да се на њој мери 10 пута мањим тегом, онда ће они о децимадној ваги знати онодико исго, кодико знају и ба-