Prosvetni glasnik

580

/ ГАЗВИТАК СРПСКЕ ГГАМЛТИКЕ У ОВОМ ВЕКУ

(јужни дијалекатЈ само што није свуда изведен доследно. Сам назив књиге нзмењен је н гдаси: , НемијепнњИе се ријечи и Синтакса српског језика. У Биограду 1865." — Врсте речи зову се сада: 1) именице, 2) иридјеви, В) бројеви, 4) замјенице, 5) глаголи, 6) нарјечице, 7) иредлози, 8) свезе н 9) иодвици. Падежи зову се сада: ирви иад., други иад. н т. д. Ну, ипак није све замењено како треба. Остадо је и даље иредложепе ' { место реченица), иодлог, ирилог, „знаци иреиињања", , мислодијељење" и у опште цео распоред и начин изл.ата,н>&. Ваља имати на уму да сви термини и технички изрази и у овој књизи — као год и у свима граматикама старе школе — беху само сдепо преведени латпнскн граматички терминн, који су међу срп. књижевнике ушли Нреко руских граматпка, Тако : „ ПредложенЂ „ је датинско ргоровШо, м4стоимеше — ргопотеп , междометЈе — Ги^егЈесИо, именителнми иад. — иопшиШуив, ирави падежп савиз гесИ, коси падежн — сазиа оћИсри итд. Последњим својим издањем ова се синтакса знатно удалила језнком и правописом од ранијпх грамат. уџбенпка п заједно са Вујнћевом „Етнмологијом" послужнла је као мост за нрелазак новоме научном стању, јер су одмењене уџбеницима, који су израђени ио новоме систему и новом стању науке о језику, као што ћемо даље видети. Ма да су познате забране и ограничења у језику и правонису још 1868. год. сасвим пали, и књижевним радницима остављена потпуна слобода кретања и у језику и иравоиису, ипак су се предавања српскога језика у средњпм школама вршила но граматицн Блад. БујиИа све до 1874. године погдавито с тога, што дотични наставници средњих школа махом беху нристалице старога правца на им је тешко било растатп се са старим начином. предавања, који им беше и у крв ушао, а при том и сами не беху вични новим начннима и новом стању науке о језпку, коју им је ваљало тек сада под старост изучаватп. С друге стране Даничићеви „ Облици " доиста изгдедаху у први мах врло цеудесни за предавање у пижим гимназијама, како због свога систематскога реда издагања наставног градива, тако и због свога доста тешког, научнога стида. Отуда су но неки наставници, који беху раскрстиди са старом школом и приволели се новом правцу, радије граматичка правила диктовали својим ученнцима и вршили предавање по тим ; ,диктатима". Али кад наставничка места заузеше млађе снаге махом ученици Ђ. ДаничиИа, Јов. БошковиКа и Ст. НоваковиЛа, онда Даничићеви „Облици" уђоше са свим у ред уџбеника сред. шкода.

Ми смо напред, говорећи хронодошким редом о научним радовима Ђ. Даничпћа на пољу чистс лингвистже, видели главну садржнну ових „Облика". који су у познијнм издањима местимице мењани према новијем нскуству пишчеву. С тога ће овде битн потребно, да мало изближе иромотримо седмо издање, којим је ова књига ступида у државну снојипу за шкодску потребу и тако ушла. чајзад у ред уџбеника за српски језик у средњим шкодама. Ово је потребно у тодико више, што су Даничићеви „Облици" служили познијим писцима као ненсцрпни извор за писање школских књига, и што то бсше ирви уџбеник са новим системом. Књига се почиње важним иристуиом, у коме је протумачено, шта је код сваке ироменљиве речи основа, шта наставак а шта облик и каквих има облика код имена и глагола а с погдедом на број и род онога што значп ироменљива реч. За овим се одмах предази на мењање именица, које према роду њихову деди на три велике груие, ади те групе не назива ни врстама ни иромснама нити ма каквим другим именом. Прву груиу чине: Именице мушкога рода, које дели опет на двоје: I. које сада за 1 пад. једн. немају наставака: град, ирах. II. које и сада имају за 1 над. наставак: а) једне о : Мирко, гатало б) друге е: Милоје, Јоле. Другу груиу чиие: Именице сред. рода, које оиет дели на двоје: I. које у 1 над. имају наставак и то а) једне о нпр. село б) друге е нпр. иоље. II. које немају у том падежу наставака нпр. име, теле, небо. У трећу груиу стављене су: Пменице жснекога рода, којих нма: I. које за први иад. једн. нмају наставак а ннр. жсна. II. које сада немају наставка за тај падеж., нпр: коет. Као што се пз овога види он делн све именице према наставку првог пад. једн. на 6. врста у данашњем смпслу. После свакога обрасца, стављеног ради мењања, у нсшоменама под 1, 2, 3, 4 и т д., растумачени су иојединн изузеци од главнога правида при мењању и неиравилности, што је све поткрепљено у примедбама („нотама") испод главнога текста иримерима из народних умотворина и најбољих нисаца тадашњега и ранијега доба. Посде именица долазе одмах на, ред заменице, које дели на двоје: