Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ К0НЧ1ЖИЋ

591

свеске „Сдаве". Садржај тих свезака ноказује јасно, да тај лист попуно одговара цнљу ком је намењен. С тога најтоплије препоручујемо читалачкој публици ово патриотско књшкевно предузеће. ЈОгославлнски Стенографг и Гласникг. Излази у 10 свезака годишње. Год. VII. бр. 1. Уредник А. Безеншек. Пловдив, 1896. — Вел. 8°. Цена је: годишње 5 динара. Претплата и рукописи шаљу се уредништву.

Хрватски педаг.-књижевни збор у Загребу издао је у 1895. г., ове књиге: 1. Вико г оос1ј га ргГго(1о.*папжепи оЂики у нижнм узгојним школама. Св. II. Написао Д-р Ђуро Турип. Загреб, 1895. — 06. 8°, стр. 689. Цена 1 Фор. 20 новч.

НРОСВЕТНИ

ЧЕШКА ЕТНОГРАФСКА ИЗЛОЖБА 1895. ГОДИНЕ (Свршетак) У средини овог обележеног четвороугла пачиљено је ђубриште, округло и издубљено сочиво па калдрмисапо и са мало ђубрета, да буде потпуности. Над ђубриштем је нужник. Уз понеку је зграду наслоњена по каква нољска алатка, па чак ни веома потребно у кући тоцило није без свога места. Пред кућом је баштица са цвећем и поврћем, јер све је било на изложби од маја месеца. У башти није заборављено ни рачвасто дрво, на коме обично стоје у селу лонци. Воденица, сувача, сеоска ковачница и стругара на потоку, свака у извесно доба дана у послу, допуњују ову слику чешког села. У једној правој словачкој изби види се по свему чемерап живот једне словачке породице. XVIII „Ха.лупа" од 1891. годиие. И ово је једна сељачка кућа, ну која стоји близу америчке колоније од јубилејне изложбе. Саграђена је на покој, а сва су јој одељења препуна врло лепим стварима из живота и о животу

2. Вико^опј за еаЂатМе. Написала Антонија ЦвијетиЛева. Загреб, 1895. — 06. 8°, стр. VIII и 239. Цена ?. Ова два списа чине XXX и XXXI књ. „Књижнице за учитеље". 3. ГјиМсгсе. Цртице за одраслу младеж. Написао Даворин Трстепак. Загреб, 1895. — Мала 8°, стр. 86. Цена ?.. 4. бгеШг когас. Приповијест за одраслу младеж. Написао Ђјекослав 1пшчевиЛ. Загреб, 1895. — Мала 8°, стр, 131. Цена ?. Дело под 3, чини XXXII, а оно нод 4) XXXIII књ. „Књижнпце за младеж". 5. РеЉлдодгјзка ЕжГМоресИја. Издаје хрват. педаг.-књиж. збор. Уређује Стјеи. Басаричек, Томислав Ивканец и Људевит Модец. Књига I., св. [. Аћак — ВаЛагшш редд$оШ. Загреб, 1895. Вел. 8°, стр. 64. Цена 60 новч.

К0ВЧЕЖНТ1 Чеха и Словака. Прибележио сам ту понешто, па ћу то и да наведем. 1. Бунар у минијатури од једно 75 см., у коме се кроз стаклене стране виде слојеви земље, на које се наилази док се дође до чувених чешких граната. 2. Риболов, управо свечаност која се по једном у години слави, када се читав крај дигне да лови рибу из рибњака из кога се вода том приликом где где и одвраћа. Познато је, да се тамо строго казни риболов у невреме; а ловљење рибе динамитом не сматра се тамо друкчије но као варваризам. Са богате користи, коју доноси паметно газдовање с рибом, доиста и има рачуна читав крај да се весели. Такав је један дан представљен у овој кући. На површини од ваљда 2 0 м. представљен је рибњак, једна зграда близу њега, група људи који истресају из мреже рибе велике неколико цртица, група свирача, који за време лова свирају, и неколике групе веселог народаоба иола.") Језера се очувало у Чешкој само некодико, особито у Шумави, и то: Шекелштејнско (13 ћа), Ђавоље (9 ћа) Црно (4 ћа) и Штубенбашко (4 ћа). Много су важнији рибњаци. Налазе се у главноме у .Т. Чешкој и у долиии полапској. Министарство привреде констатовало је да г у Чешкој има 3515 знатнијих рибњака, који захватају 12000 ћа. Неки су врло велики, тако на пр. Рожмбершки 721 ћа, Бездревски иа Хлубодку 520 и Хорусички у Требоњску 439 ћа. Ну по катастру од пре 100 год. рибњаци су запремали у Чешкој шест пута већи простор. У Моравској и Слезијн има 675 знатнијих рибњака. 76*