Prosvetni glasnik

Ш Ј ОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

593

XXI Фонтана. То је дању само један иавиљон, подигнут с горње стране једног великог четвртастог басена, да у њему сваког дана ио иодне свира музика најодабраније чешке и словенске комаде, а и чувеније композиције осталих народа. А с вечери се тај павиљон претварао у чаробну »подену" кулу, из које је вода у свима дугиним бојама штркљала у вис и падала у млазевима или врло шумним валовима низа стране у басен. Промене у току воде и њеним бојама тако су честе и разноврсне, да човек никако не може да мотри целу кулу, веК се и нехотице заблене у један њен део, па се тек после неког времена прене, да тако исто посматра други део. Гдедао сам покушаје да се у слици представи активна Фонтана, али сам се сваки пут наљутио, што се на тај начин квари слика истинске фонтане. Па то што се вештином није дало представити, зар да ја пишем речма ? Не, ја сам за то сувише слаб, то признајем без устезања. С тога то нећу ни да покушавам. Са хиљадама посматрача ја сам у два маха, за две вечери, гледао Фонтану и потпуно разумео зашто те хиљаде и несвесно изговарају а-а-а, кад год се кула претворилау »сребрну«, »златну«, плаву, зелену, црвену као рубин, или кад су јој год боје биле у у ванредном складу међу собом. Та ја се и сад још чудим, шта ли је то мене уздржавало да не дам одушке својој изненађености, кад таке лепоте нисам никад дотле видео. Јер она дивна музика, која је готово без престанка свирала крај фонтане чешке и словенске родољубиве песме, оно шуштање воде на кули и око ње, ванредно леп призор, и оне хиљаде људи које 'с времена на време загрме као на команду: »слава изложби", »на здар" (срећно), толико заносе, да човек доиста верује да је то из »хиљаде и једне ноћи а . Прве вечери чух овде од музике: »Дрино, водо хладна, разбацуј свој ток (( , и у том тренутку могао бих загрлити сваког Чеха само за то што су тако пажљиви и према Србима. Фонтана је „радила« сваке вечери за пола часа, а кад су дани окрачали и пред затварање изложбе и по два пут за једно вече. Стала је рекоше ми 200.000 Фор., а сам сам био једном очевидац, кад се на кулу попело по лествицама 13 људи да тамо рукују водом и електриком. За^ључаг^, Оволико сам ја видео својим очима. Али становници ии оближњих места око Прага могли су

да виде још и пољопривредну, чисто сточну и воћарску изложбу. Радовао сам се што ћу видети ову последњу, која је отворена на неколико дана пред мој полазак, али док сам дошао до Прага, од ње не беше ни трага. Трајала је свега недељу дана, јер је воће било зрело, па је за то кратко време распродато заједно с воћкама. Место пољопривредне изложбе затекао сам само неколико плугова и дрљача, а место сточне — празне настрешнице и штале по којима су растурени кавези за младунце. Чеси се с потпуним правом поносе својом етнографском изложбом. Она је дело целог народа чешког, а прекрасан доказ о томе, шта са може слогом да постигне. Исцрпност и веома леп распоред признали су јој и најотменији и најобразованији посетиоци. Она је истина закључена, али ће трајати у ствари и даље у читавом низу установе, које су из саме ње поникле. То су: етнографски музеј и етнограф. удружење са задаћом да се свима силама старају о чувању чешке домовине; школски музеј ; музеј чешког соколства; музеј народних вештина и удружење за народну економију. За то: (( Слава братском народу чешком! (( и од наше стране. Пашем народу желим да се и сам оваким делом што пре покаже пред светом. А ако сами не приредимо оваку изложбу, постарајмо се бар, ко жив дочека, да будемо достојно заступљени на општој словенској етнограФској изложби, коју Чеси намеравају да приреде после 7 или 10 година, јер и ми имамо в су чим изаИ' иред Милоша Додата^. Ну мени се још нешто допало у Чеха за време мог бављења у Прагу, а то је општа тежња да виде своју историју, да виде тековине васколиког народа, да се користе дивном приликом и поуче, да од излагача отклоне могућу штету. О томе ћу дати доказа у овом додатку, не обзирући се на то што је додатак неизбежан махом у старинских »списатеља«. I. Посета из Горњег и Доњег 1^рча. Хиљаду грађана ових двеју сеоских општина подигло се да у групи посети изложбу. За музиком ишли су по такту „Соколици", чланови друштва »Светоплук", пожарници и ветерани, а за њима се отегао ред дугачких сељачких кола са женама, девојкама и дечицом. Њима је музика свирала веселе походе, свет их је поздрављао бурним усклицима, а мени од