Prosvetni glasnik
— 18 —
Ови проценти казују, да је и у београдској и у нишкој Учитељској Школи било ђака највише од родитеља земљорадника; за тим од родитеља занатлија, и то у нишкој Учитељској Школи за 2'85 процената мање од земљорадника, а у београдској за 17-80. У обе Учитељске Школе најмањи је проценат ђака од родитеља наставника. Како су ови редови заступљени у појединим разредима, иоказаће нам овај преглед.
Заиимање ђачких родитеља Рго1'е88шп (1еа рагеп!;8 с!еа еЈетез
Број ђака у Учитељеким 1Пколама у разреду КопЛге (!' е!исИап18 «1апа 1еа еео1е8 погта1е8 сГ швШи^еигз Дапб 1а с!а88е
Свештениди — Рге1ге8 • • • Чиновници — ГопсИопгшгев Наставниди — 1и8(д(;и<;еиг8 • Трговци — Магсћапс1в • ■ • Занатлије — АгЉам • • • • Земљорадниди — А^гхсиНеигв Другог занимања— ГУаи&е рго&взгоп
I
II
III
10
11
13
14
19
8
8
12
5
22
29
18
45
45
22
57
61
52
20
13
19
Проденат — Ропг сеп!
Овештенидн — Рге^гез • • • Чиновници — РопсИопшшез Наставниди — 1п811Ш4еиг8 • Трговди — МагсћашЈз • • • Занатдије — АгЈгзапз • • • • Земљорадници — А^пси1(;еиг8
! 5-68 7-95 4-55 12-50 •25-57 32-39
579 10-00 6-32 15-26 23-68 32-11 6-84
9-49 5-84 3-65 1314 16-06 37-95 13-87
Другог занимања—Б'аи1ге рго&8810п јј 11-36 Као што се види, у првом разреду највише је било синова земљорадничких и занатлијских, анајмање наставничких. Свештеничких синова било је више од наставничких за 1 • 13 нроцената, а чиновничких више за 3'40 процената. Ученика од родптеља другог занимања било је више од трговачких синова за 1 ■ 14 процената. У другом разреду такође је било највише синова земљорадничкихи занатлијских, а најмање свештеничких. Иаставничких синова било је више од свештеничких за 0 - 53 ироцента, а од родитеља другог занимања за 1'05 процената. У трећем разреду било је највише синова земљорадничких. Занатлијских синова било је мање од земљорадничких за 21 '89
процената, а трговачких синова и од родитеља другог занимања готово је подједнак проценат. Проценат земљорадничких синова врло мало је опао у другом разреду, док је у трећем разреду порастао за 5-56 процената. Проценат занатлијских синова опадао је из разреда у разред, а проценат свештеничких и трговачких синова растао је. Проценат наставничких синова порастао је у другом разреду, а опао у трећем разреду, док је, на против, проценат синова од родитеља другог занимања у другом разреду опао, а у трећем порастао. По месту рођења било је ђака РОБЕНИХ СВЕГА у Србији 411 ван Србије 92 Свега ... 503 У П Р 0 Ц Е Н Т У РОХЕНИХ СВЕГА у Србији 81-71 ван Србије 18-29 Од ових ђака је Г О 'Б Е И и X СВЕГА ИРОЦЕНАТ у градовима 250 49-70 » седима 253 50'30 Од ученика рођених ван Србије било је у Учитељској Школи ИЗ ВЕОГРАДОЖОЈ НЦШКОЈ у оиште Црне Горе 11 4 15 Херцеговине 5 1 1 6 Босне 8 1 9 Ст. Србије и Маћедоније ■ 39 12 51 Аустро-Угарске 6 5 11 Свега 69 23 92 Од сто ученика изван Србије било је из Црне Горе 16 Хердеговиие 7 Босне 10 Ст. Србије и Маћедоније ■ • • 55 Аустро-Угарске 12 Благодејанаца било је у Учитељ. Школи од СТО СВРШКИИХ београдској 114 43-68 нишкој 59 31-22 Свега 173 38-44