Prosvetni glasnik

— 25 —

Број ђака гимназиста, који су биди рбдитеља

од

РАЗРЕД

КопЉе <Ге1сте8 аих ^утпазез 1ез рагеп{8

дш ауагеп!

С1/А88Е

сЗ М Н н - о со ен « & -м о

сЗ сЗ « д н а к О ј§ ■§ о И 9--

СЗ СО * % N ^ д а> ^ се т О ЕН Чн О О сЗ Д Рн

хЛ 2- н 3 § § О Р-* —Ц

сб ^ В ЕН =3

СС В % Д 1 -; о Н о го сЗ

Ч-ч 1 о § <5 рр. о о « ^

О Рч

■ ен а

со сз

II р о

ц е н а т —

Р 0 н

г с е

11 1

I • • II • • III • • IV • • V • • VI • • VII • • VIII • ■

5*28 5*69 8*21 6*85 5-17 3-28 5-00 6-72

14-51 17-15 17-42 20-54 24-02 31-39 30-00 2з-53

2-96 3-27 3-72 4-16 4-14 3-28 8-33 6-72

25-19 24-79 25-30 24-21 30-43 29-20 30-00 28-57

23-02 18-78 18-51 19-00 10*30 13*14 12*22 17*65

19-04 22-06 19-28 20-54 14-91 10-95 10*50 11*77

9-40 ! 8-26; 7-56 4-64 4-97 8-76 3-89 5-04

Као што показује овај иреглед, од свештеничких синова бнло је највише у трећем и за тим у четвртом разреду. Од чиновничких синова било је је највише у шестом и седмом разреду, и то, докле је у првом разреду износио њихов нроценат на 14-51, у шестом разреду попео се на 31-39. Проценат наставничких синова у првих шест разреда колебао се између 3 и 4, а у седмом је разреду порастао на 8'33. Трговачких синова било је највише у иетом разреду (30*43); ну у проценту овога реда није тако велика разлика ни у осталим разредима, као пгго је у осталих редова. Тако: у првом разреду било их је 25-19, у шестом 29-20, .у осмом 28'57. Најмање ихје било у четвртом разреду (24-21). Занатлијских синова било је највише у првом разреду (23'62); у осталим разредима проценат је њихов стално опадао, осим у четвртом разреду, те је у осмом разреду износио 17'65. Проценат земљорадничких синова у прва четири разреда колебао се између 19 и 22, док је у нетом разреду спао на 14 91, а у осмом на 11 "77. Узрок је овоме тај, што земљораднички синови, принуђени сиромаштином, прелазе у Богословију и Учитељску Школу, нли прекидају школовање. ОТАТИСТНКА НАСТАВЕ

Синова од родитеља другог заннмања било је у ирвом разреду 9-40 процената, док их је у четвртом разреду спало на 4'64; у шестом разреду опет је проценат норастао на 8'76, а одмах у седмом разреду опао на 3*89, па у осмом попео се на 5'04. У првих пет разреда био је највећи проценат трговачких синова; у шестом разреду био је мањи од процента чиновничких синова за 2*19 ; у седмом разреду оба су процента подједнака, док је у осмом разреду опет највећи проценат трговачких синова. По месту рвђења, било је ђака

У Г И М НАЗИЈАМА ВНШПМ ННЖИМ У ошптк из Србнјо 3.467 1.889 5.356 » других држава ■ 335 102 4-37 У ПРОЦЕНТУ из Србијс 91-19 94*88 92'46 » другнх држава • 8"81 5*12 7-54

Ђака рођених изван Краљевине Србије било је три пута више у вишим гимназијама, него у нижим. Од ових ђака било је у гимназијама

РОБКПИХ У

вишим

нижим

У ОПШТЕ

Црној Горн

Херцеговнии

Босни

Ст. Србстји и Маћедонији

Бугарској

Аустро-Угарској • • •

115

139

Другим државама • ■ ■

Свега

335

102

437

РОЂЕНИХ У

П Р

О Ц Е

Н А Т

Црној Гори

18-51

10-79

16-70

Херцеговипи

6-57

1*96

5-49

,Босни

10-13

0*98

8*01

Ст. Србији и Маћедонији

17-02

24*51

19*22

Бугарској

2-39

2*94

2-52

Аустро-Угарској • • •

34-33

23*53

31-81

Другим државама • • •

10-45

35*29

16-25

Свега

■ • 100-00

10000

100 00

Као што се види из ових процената, од ђака рођених изван Краљевине Србије највише је било у гимназијама оних, који су били из Аустро-Угарске, за тим из Старе Србије и Маћедоније. Најмање је било ђака из Бугарске.

4 '