Prosvetni glasnik

РАД&А ГЛАВНОГА ПРООР.ЕТНОГ ОАВЕТА

607

на којс јо као ученик осуђен. Она ће ученнку сдужити и као ђачка исправа. Чл. 34. — Исннти су у гимнасији двојаки: 1., разредни испит, 2., течајни испит који се у вишем течају зове испит зрелости. Чл. 35. — Приватни ученици могу бити примљени у који хоће старији гимнасијски разред ако им године њихова узраста према овом закону допуштају прелаз у тај разред, а иначе могу добити шкодско сведочанство о нодоженом испиту за тај разред, ако испитом пред комисијом, из гимнасијског савета за то одређеном, из свију наука, које се предају у нижем разреду (односно разредима) од оног, у који прећп жеде, добију право на пријам у тај разред идп на пријам шкодског сведочанства о подоженом испиту за тај разред. Исто се тако може подагати и испит зредости. Чл. 36. — Разредни испити држе се у другој подовини августа, у I, II, IV, VI и VII разреду, учениди који у годишњем резудтату имају сдабу иди рђаву одену само из једног научног предмета, подажу разредни испит из тога предмета. Разредни су испити само усмени. Чл. 37. — 1. Течајни испити и испит зредости држе се посде свршених предавања. 2. Течајне нспите подажу ученици на завршетку нижег и средњег течаја т. ј. на крају III и V разреда, а испит зредости подажу ученици на •завршетку вишег течаја, т. ј. на крају VIII разреда. Нико не може бити примљен у средњи течај без сведоџбе о подожеиом течајном испиту из нижег течаја, као што се не може ученик примити у виши течај без сведоџбе из средњег течаја иди у Ведику Шкоду, университет иди вишу стручну шкоду без сведоџбе о подоженом испиту зредости. 3. Течајни је испит за нижи и средњи течај и за исиит зредости писмен и усмен. — За усмене испите распоређују се питања на дистићима, које испитаници вуку. — Усмене испите подаже ученик једнога дана из свију предмета; а за један дан може их се највише испитати петнаест. 4. Писмени се испит за нижи и средњи течај иодаже само из ерпскога језика. Писменн се испит зредости подаже: а) у кдасичном одсеку: из српског, датинског и немачког језика; б) у реадном одсеку: из сриског језика, математике и немачког иди Француског језика по избору. 5. Усмени течајни испити држе се из свију предмета, који се иредају у свима разреднма онога течаја (т. ј. нижег, средњег и вишег — течаја) из кога ученик жеди добити сведочанство о подоженом течајном испиту иди испиту зредости. Не подаже се на испиту зредости испит из философсјш

пропедевтике у кдасичпом одсеку, и из једног жипог језика (по пзбору) и из цртања у реадном одсеку. 6. Разредни и течајни испити из свих вештина подажу се практички. Чл. 38. — На испиту зредости пушта се ученик, који у годишњем резудтату из појединих обавезних предмета има најмање оцену „добар." Чл. 39. — На испите разредне и течајне не прима се ученик, који има из два иди више обавезних предмета „сдабу" иди „рђаву" оцену. Чл. 40. — На усмени испит зредости пушта се ученик, који из нојединих писмених радова има најмање оцену „добар." Чл. 41. — Поновних иснита нема. Чл. 42. — 1. Разред понавља ученик: а) који нема права на подагање испита зрелости, иснита разредних и течајних (чд. 87. и 38.); б) који на писменом испиту зредости добије ма једну сдабу оцену, који на испиту разредном не добије оцену најмање „добар" и који на течајном испиту добије сдабу оцену ма из једног нредмета, а тако и онај који но свршеном исниту зредости буде оцењен сдабом оценом ма из једног предмета. 2. Нсма ирава на понављање разреда: а) онај ученик, који из више од нодовине предмета има сдабе оцене у годишњем разудтату иди их добије на течајном испиту, и б) онај ученик, који у та-. кнм с,: учајевима из два предмета има оцену .рђав." Чл. 43. — Разред се може поновити само један пут. Ученик поновац, на кога се може применити ма који од сдутајева поменутих у чдану 41. 1, губи право на даље редовно учење. Ученик ноновац отпушта се као ненодобап за даље шкодовање, ако за прво тромееечје добије три идн више слабих иди рђавих оцена. Чл. 44. — Осдобођава се од подагања: 1) разредних испита ученик, који из свију обавезних предмета има годишњу оцену најмање ^добар"; 2) течајних иснита ученик из оних нредмета, из којих је у свима разредима дотичног течаја имао оцену „одличан" и.д и „врдо добар"; 3) ученик пак, који па иисменом испиту зрелости добије све одличне или врло добре оцене осдобођава се од усменог испита из оних предмеЋа, из којих је у сваком. разреду вишег течаја пмао оддичне оцене. Чл. 45. — Нриватни ученици, који поднесу сведочанство да су иоложили разредни испит с добрим успехом, полажу течајне и испит зрелости ш> одредбама чд. 34. овог закона. Чл. 46. — За подагање испита ма које категорије (чд. 34.) илаћају приватни ученици таксу и то: а) држави по закоиу о таксама за ириватне 78*