Prosvetni glasnik

614

радња главнога просввтног савета

САСТАНАК 669-ти 23. октобра 1896. године у Веограду Бил.и су: аредседник Свет. Н. Вуловић; редовни чланови: Жив. П. Симић, Стеван Ловчевић, Јеврем А. Илић, Момчило Иванић и Дим. Довијанић;' ванредни чланови: Милован Р. Маринковић, Љубомир Јовановић, Љубомир Мил.ковн), и д-р Ђорђе С. Ђорђеви!.. Пословођ Мил. Марковић. I Прочитан је и примљен записник 668. саст анка II Прочитано је писмо г. Министра просвете и цркв. посдова од 22. ов. месеца, ПБр. 24362., којим је спроведена Савету на оцену молба г. Миливоја С. Добросављевића, свршеног ђака Велике Школе, који је модио за место предавача у средњим школама. Главни Просветни Савет нашао је: да је г. Добросављевић уредно свршио природно-математички одсек философског Факултета на нашој Великој Школи и да, према томе, има прописне квалиФикације за предавача у средњим школама. III Брочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 16. ов. месеца, ПБр. 23712., којим је спроведена Савету на оцену молба г-ђе Настасије Петровнћке, учитељице пз Београда, који је молила да јој се уваже неке године учитељске службе. . Савет је одлучио: да се умоли г. Јевр. А. Илић, редовни члан Савета, да изволи ову молбу проучити и о њој Савету реФеровати. IV Прочитано је иисмо г. Министра просвете и црквених послова од 22. овога. месеца, ПБр. 24278., којим је сироведена Савету на оцену молба г. Милоја Стојиљконића, свршеног ђака Велике Школе, који је молио за место предавача у средњим школама. Савет је нашао: да је г. Стојиљковић уредно свршио природно-математички одсек философског Факултета на нашој Великој Школи п да, нрема томе, има пронисне квалиФикације за предавача средњих школа. V Прочитано је писмо г. Минпстра просвете и цркв. послова од 22. овога месеца, ПБр. 24462.,

којим је спроведена Савету на оцену молба г. Живојина 0. Дачића, свршеног ђака Велике Школе, који је молио за место предавача у средњим школама. Савет је нашао: да је г. Дачић уредно свршио историјско-Филолошки одсек философског Факултета на нашој Великој Школи и да, ирема томе, има прописне квалиФикације за предавача средњих школа из групе наука исгоријских п филолошких. VI Прочитано је писмо г. Љубомира Јовановића, проФесора и члана Савета, којп је у име своје и г. Љ. Ковачевића, као писац „Историје Српског Народа за средње школе" изјавио Савету: да ће они, као иисци „Исторпје Српског Народа за средње школе, књига II, део I", у толико чинити допуне и нсправке у поменутом делу при прештампавању у колико су то чинили у своме ново поправљеном издању тога дела књига I Савет је одлучио: да се ово дело може примити и прештампати за школски уџбеник .с тим. да писци иоред овога доврше и штампају по програму историју за IV разред средњих школа тако да се има цео уџбеник из историје за IV разред средњих школа. VII Ирочитани су реФерати г. г. Свет. Симића и Влад. Вуличевића, проФесора, о „Француској Граматици за ншке разреде средњих школа" од г. Павла Поповића, проФесора, који .је овај свој рад у рукопису понудио за школски уџбеник. ГеФерат г. Симића гласп: Главном Просветном Савету Одзивајући се позиву Главног Просветнога Савета, који ми је саонштен актом под СБр. 153/95 од 4 јануара ове године, част ми је поднети му у овом извештају своје мишљење о „Француској Граматици за средње пшоле" од г. Павла Поповића, проФесора II београдске гимназије. који јој је понудио Министарсгву Просвете за уџбеник. Данас је у свима готово земљама, у којима се води рачуна о напредовању средњошколске наставе, на дневном реду врло живо расправљање о циљу и методу предавања живих језика у опште, а францускога посебице. Мало је који задовољан резултатима, који су се постизавали методом, по којо.ј се и данас још предају живи језици. У место да буде потчињена лектири, граматика је данас главни предмет старања свакоме наставнику. И као што све то јаче постаје незадовољство са методом, тако је исто мало сагласности и у мишљењу о циљу