Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

653

К1етапп-овом теоријом Функција. Првн члан на десној страни одговара алгебарској Функцији у изразу 5.) [№ 2] доказаном иомоћу особина једног система од две алгебарске једначине. Овај израз 8; - А«, Еј| конструисан алгебарски рациопално из целих бројева и 1! ; и сталних разлика Лће1-ова интеграла Ј дуж иопречних иресека с н ? одговарајуће К1е-,

тапп-ове свере — јесте, као што се види, стална количина. То јс с тога, што смо интеграљење вршили дуж затворених линнја; да је то учињено дуж отворених линија у КЈетапи-овој свери-, добили бисмо, пошто је сваки интеграл Функција своје горње границе, место сталне количпне, једну алгебарску Функцију комилексне ироменљиве 2=х +1у, у ком би се случају маниФестовала нотпуна иодударност у резултатима добивеним алгебарским путем и нутем Шеишш-ове теорије Функција.

ПРОСВЕТНН КОВЧЕЖНТ1

ЗБИРКА народних приповеда^а из Поцерине По казивању Ан1,е Стојановићке, сељанке из Белотића, прибедежио Андра Глигоријевић, Како Свети Арханђел вади душе Био тако син у стара оца, па отац, као сваки родитељ, једва чекаше да му син дорасте за женидбу, те да га ожени, а он, онако стар, да добије одмену. Кад момак већ стаде на снагу, рекне му једног дана отац, да му је нашао девојку и да му се ваља женити. А син му одговори, да неће све дотле да се жени, док се ма од чега не уплаши. Оцу то буде врло жао. али знајући да му син још капом тера ветар, а и то, да је врло слободан и први међ' момчадијом, не хтеде му кварити воље. Једнога дана момак се узе спремати на пут. Отац се томе зачуди и запита сина: шта је сад наумио ? А момак му одговори : —- Хоћу да идем у свет не би ли се гдегод и од чега уплашио. До сад се ничег и ннког нисам бојао, па ми ваља проћи света да видим има ли игде какве страхоте, од које би се слободан човек могао поплашити. Старац, немајући куд ни камо, одобри малоумну сину и даде му свој очински благослов. Момак се онда дигне у свет. Идући тако по свету, замркне он једном на некаквом гробљу. Не знајући да ли је близу каквог ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1896 г.

места, где би нашао конака, а ноћ се већ беша спустила, младић не хтедне даље, већ науми да тј, у гробљу, преноћи. Пође он стазама поред гробова да би нашао згодно место за ноћиште и, идући тако, у један пут се сретне с неким човеком. — Помоз' Бог, добар човече! назове му младић. — Бог ти добро дао! одговори му онај човек, али му не би мило кад виде у то доба младића, па га запита: „А које добро тражиш ти ноћас овде?« А младић му одговори да је путник, па, уморан, тражи преноћишта; и исприча му како је пошао по свету, не би ли се од чега поплашио, и да га је пут ноћас нанео на то гробл^е, те да не зна ни где је, нн како ће сад у то недоба даље. Онај се човек томе врло зачуди и каже му да је он дошао у то и то турско место, а гробље да је турско гробље и, како је и он Турчин и чувар гробља. Потом позове младића на преноћиште у своју колибу, која је била изван гробља, говорећи: — Сваке ноћи овде устаје из гроба један Турчин, па нико није остао жив, ко је год досад у гробљу заноћио. — Па зато баш и ја хоћу овде да заноћимо да видим, да ли ћу се и ја уплашити, а ако баш буде суђено, и да погинем, одговори младић Турчину. Турчин опет узе одвраћати младића од тога, али кад виде да ништа не помаже, рече му: — Е, чуј ме, момче, нека буде на твоју; а нека и грех буде на твоју душу, ако тако млад ноћас од страхоте пресвиснеш. — Не брини ти, добри човече, рекне му на то младић, јер ја баш хоћу да видим тога Турчина, што се из мртвих диже. Него, дај ти мени 84