Prosvetni glasnik
— 37 —
Кад издатак на плату наставника сравнимо с бројем наставника у једној и другој реалци иосебнце, а тако сравнимо и целокупан издатак с бројем ученика, који су остали у школи до краја године, онда излази, да је падало нросечно динара 1 4 1 НД 1 НАСТАВНИКА НА 1 УЧЕНИКА у београдској реалци • • • 2.943-08 261*02 » ужичкој » ... 2.595'22 176"92
Просечни издатак иа плату наставника био је већи у београдској реалци. Односна размера у том ногледу између београдске и ужичке реалке била је као 100: 88*18. На школовање једнога ученика у београдској реалци трошила је држава 84-10 динара више него у ужнчкој реалци. Односна размера у том погледу била је као 100 : 68-93.
VII ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШК0ЛЕ ЕСОПЕЗ ЗТЈРЕНГЕПЈВЕ8 БЕЗ БЕМ013ЕЕЕЕЗ
Решењем министра просвете и црквених послова од 15. новембра 1891. године ПБр. 17.580., отворена је- у Крагујевцу у новој кући пок. Милована Гушића, капетана у пензији, Виша Женска Школа, пошто је општина крагујевачка пристала, да да потребну помоћ до државног буџета за 1892. годину. Ученице I и II разреда крагујевачке гимназије преведене су у ову Вишу Женску Школу. У школи су радиле 3 учитељице, које је плаћала општина до 1. марта 1892. године, и 7 наставника гимназије, који су радили бесплатно до 1. анрила 1892. године. Редовна предавања огпочела су 12. декембра 1891. године. На тај начин у 1891. —1892. школској години имали смо две Више Женске Школе: једну у Београду са шест разреда, а другу у Крагујевцу с два разреда.
1. Наставници — РгоГезвеигв
Виша Женска Школа у Београду имала је 41 наставника, а у Крагујевцу 11 наставника. Од ових наставника било је у Вишој Женској Школи
управитељка класних учитељица ■ • помоћница предавача хонорарних предавача,
БЕОГРАДСКОЈ КРАГУЈЕВАЧКОЈ Г ОПШТЕ 1 — 1 15 1 16 2 — 2 1 — 1 9 8 17
ВЕОГРАДСКОЈ
КРАГУЈЕВАЧКОЈ
У ОИШТЕ
учитеља вештина • • • 8
1
9
вероучитеља 2
—
2
учитељица жен. рада • 3
1
4
Свега 41
11
52
Сви ови наставници имали су недељних часова у Вишој Женској Школи
београдммц • крагујевачкој у опште • •
■ 457 • 60 ■ 517
Кад овај број недељних часова поделпмо на наставнике, наћи ћемо, да је просечно један наставник имао неделлшх часова у Вишој Женској Школи
београдској • крагујевачкој у опште •
■ 11-4 . 5-5 104
Просечно износила је годишња плата једнога наставника у Вишој Женској Школи београдској 1.312-82 динара крагујевачкој 703-64 » у опште 1.178-80 динара Кад просечну плату поредимо с бројем недељпих часова, онда налазимо, да је за један недељни час примао динара наставник у Вишој Женској Ш ко . јИ београдској 115-16 крагујевачкој 127-93 у опште 116-71 Дакле, плата је била већа у крагујевачкој Вишој Женској Школи, псго у београдској .