Prosvetni glasnik
— 43 —
6*
у НА 1 нкоТАВНИКА НА 1 уЧЕНИЦУ београдској Вишој Жен. Школи 1.405Ч14 115-64 крагујевачкој » » ,> 525'67 140"63 Просечни издатак иа плату наставника био је много већи у Вигпој Женској Школи у Београду, него у Крагујевцу. Односна размера у том ногледу између једне и друге школе била је као 100 : 37*41.
Школовање једне ученице у крагујевачкој Вишој Шенској Школи стајало је државу за 24'99 динара више, него у београдској Вишој Шенској Школи. Односна размера за ове издатке била је као 100:82-23.
VIII ОПШТИ РЕЗУЛТАТИ ВЕЗТЉТАТЗ а:еМВА1,3
Ради боље ирегледности, ми ћемо овде изнети понајглавније статистичке резултате о вишој и средњој настави у Краљевини 'Србији за 1891. —1892. школску годину и поредити их међу собом и, по могућности, с резултатима пре десет година, у колико то нисмо учинили онде где смо говорили о дотичноме заводу. Овде ћемо говорити само о заводима за мушкарце, те ћемо изоставити Више Шенске Школе. Број школа и наставника види се из овога прегледа.
Број — Уош1|ге Дез
ШКОЛЕ — ЕС0БЕ8
ЕЈКОЛа есо1ев
паставника ргоГеввеигв
1882
1892
1882
1892
Велика Школа — ХЈшуегвИе •
1
1
29
89
Богословија — 8етшаћ-е Шео1о&1<]ие 1
1
15
5
Учнтељске Школе — Есо1ев погта1ев (ГтвИИг^еигз •
2
2
18
25
Гимназије — Оутпавев • • •
21
24
173
296
Реалке — Есо1ев геа1е8 • •
5*
2
32
31
Свега — То1а1 • ■ • •
30
30
267
396
Према овоме, у току ових десет година број гимназијских школа нарастао је за три, у колико је опао број реалних школа, јер су три гимназијске реалке претворене у ниже гимназије. У опште број школа за вишу и средњу наставу остао је исти. Број наставника нарастао је: у Великој Школи с 10 наставника, у Учитељским Школама са 7, гимназијама са 123. * Овде еу убројепе и три гимназијске реадке, од којих је једна имала два разреда, а друге две имале супо три разреда.
У Богословији је било наставника мање 10, пошто је Богословија у овој 1892. години имала три разреда. У реалкама је 1 наставник мање, јер су, као што рекосмо, три гимназијске реалке нретворене у ниже гимназије. У опште број наставника је нарастао за 129, те је код њих односна размера као 100 : 69"70. Средња годишња плата износила је динара наставницима 1882. год. 1892. год. у Великој Шкодц • • • ■ 4.768'33 4.740'38 » Еогословији 1.877'05 3.975-40 » Утатељским Школама • 1.802-33 1.960-25 » гимназијама 2.120-48 2.152-68 » реалкама 2.138'28 2.758-62 А један наставник имао је за ову плату просечно недељних часова 1882. год. у Великој Школи . • • • » Богословији » Учитељским Школама • » гимназијама » реалкама У овом прегледу поредићемо број ученика у 1892. години с бројем у 1882. год.
6-17 7-40 8-20 14-80 14-10
1892. год. 11-87 13-80 12-30 14-10 13-90
ШКОЛЕ — ЕСОБЕ8
Број ученика на крају школске године — КопЛге (Ге1етев а 1а ±'ш (1е Гаппее всоШге
Велика Школа — ТЈтуегвНе • • • • Богословија — Ветншге Љео1о§1<]ие. Учитељске Школе —Есо1ев погша1ев сПпвШи^еигв Гимназије — Оутпавев Реалке — Есо1ез геа1ез
Свега — Т о±а1
1882
1892
154
419
139
91
146
450
2.652
4.913
341
447
3.432
6.320