Prosvetni glasnik
4
С1УЖБЕНИ ДЕО
A). У лингвистично-литерарном одсеку подажу се испити по групама: а) за словенске, б) за. кдасичпе; в) за модерне језнке и књижевности и то: I. на крају друге године први стручни исппт: а) 1. Старословенски језик, 2. Теорија књижевности. б) 1. Латински писци (проза), 2. Латинска граматика, 3. Грчка граматика. в) Француска граматика, 2. Франц. писци од ХУИ в. — иди I. Немачка граматика, 2. Немачки писци од XVIII в. II. а на крају четврте године други стручни испит: а) 1. Историјска граматика српског језика са сдовенском фидодогијом , 2 Историја књижевности српске и југосдовенске; б) 1. Латински писци (проза и песништво), 2. Латинска књижевност, 3. Грчки писци (проза и песништво), 4. Грчка квижевност. в) 1. Француски писци до XVII в., 2. Француска књижевност. 3. Српска књижевност, — иди 1. Немачки писци до XVIII в., 2. Немачка књижевност, 3. Срлска књижевност. Б). У историјско-географском одсеку на крају друге годиие подажу се: I Стручни испит из: 1) ГеограФИЈе, 2) ЕтнограФије, 3) Историје (Јтарога Бека; на крају четврте годнне: II Стручни испит из: 1) Историје Средњега Века, 2) Историје Новога Бека, 3) Историје Срба. B). У математичко-физичком одсеку : I на крају друге године нодаже се I стручии испит из ових наука: 1) Основи Бише Математике, (Биша Адгебра, ГеометриЈа, ДиФеренцијадни и Интеградни рачуниј, 2) Нацртна Геометрија, 3) Физика (експериментадна). II На крају четврте године подаже се II стручни иснит из ових наука: 1) Математика (виши дедови), 2) ТеориЈска Физика, 3) Астрономија, 4) Механика. Г). У јестаственичко-хемијском одсеку: на крају друге годиие подажу се: I стручни испит из: 1) Хемије, 2) Минерадогије, 3) Зоодогије; а на крају четврте године II стручни испит из: 1) Упоредне Анатомије с Физиодогнјом, 2) Ботанике, 3) ГеодогиЈе, 4) Иадеонтодогије. 10. На испитима из помоћних наука испитује предметни наставник, а председава проФесор, којег одреди старешина Факудтета.
11. Испити помоћних наука само су усмени и трају највише .30 минута. Исиитач је дужан ставити ученику три питања, и из разних дедова науке. 12. Еоји ученик из једне помоћне науке добије недовољну, сдабу иди рђаву оцену, има право да понови испит до краја онога семестра, који додази после тога испита; па ако поправи оцену, примиће се у старију годину у којој је до поновнога испита био привремено уписан; а ако не поправи оцену, нонављаће учење у пређашњој години. А који ученик из две или више помоћних наука у једној години добије недовољпе оцене, неће се пустити на поновни испит него ће поновити учење те године. Ове одредбе не вреде за оне ученике који неће да подажу стручне испите. Ученик, који не положи испит из прописаних помоћних наука, неће бити пуштен на стручне испнте. 13. Стручни исиити полажу се из свију предмета једне групе у исто доба, и то пред комисијама од најмање три чдана, које одређују поједина већа у првоме реду од предметних наставника Тим комисијама председава онај чдан комисије који је најстарији по годинама службе у Факултету. 14. Први стручни испит подаже се писмено и усмеио, на начин који је доде одређен за подагање друтог стручног испита. Оцена се даје укупно за све дедове. Ако бп комисија нашда да је учениково знање ма нз које науке у групн недовољно, ученик ће бити дужан да на ново иолаже испит из свих нредмета ове групе. Ако га не бн добро подожио на крају следећег полгођа, неће се сматрати да је прешао у трећу годину. 15. Други стручни испит подаже се писмено, усмено и нрактично, у размацима које одреди старешина Факултета. а) Иисмени је иснит у обради једнога или више задатака из свих главних предмета у групи. Задатке одређује исиитна комисија на иредлог наддежних испитача, а кандпдати их имају свршити највише за четири сата без ичије помоћи и без књига (сем догаритмичних табдица и речника). б) Усмени испит иодажу само они кандидати, који су нисмени задатак добро израдиди. Сваки кандидат подаже од једаред усмени испит из свих