Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ

КОВЧЕЖИЋ

55

ИСПРАВКЕ Иоправка реферата г. М. Лека. Г, М. Леко, реФерујући Просветном Савету о мојој »Хемији за средње пгколе 4 , изпео је иеке замерке иа то моје дело, па мак је и иеке грешке у њему нашао. *) Те иеосноване замерке н те неистините грешке хоћу овде да исиравим. 1. У предговору мога дела има одговора замерци г. Лека: што сам општи део одвојио од посебног дела, и из оно неколико речи јасно се види: да је логрешно другојаче радити. Јер ко размешта оншти део по спецнјалном делу. тај ће окрњити онај први део, а осакатити овај други. II а и г. Леко је нредавао Хемију у гимназији на тај исти начин, јер се јс мог деда држао. 2. Прва електролиза воде вити је излишна. нити је ученицима средњих школа неприступна. Г. Леко замера: што сам се послужио тим лабораторијским огледом, а нисам узео какав пример из живота. Било је пре тога више примера из живота, а узео сам и електролизу воде баш с тога, да наведем ученике и на чисто лабораториске огледе, без којих се не може Хемија предавати. Сем тога тај је огдед имао да снреми ученике за волумску електродизу воде, која је послужила као основа за извођење штехиометриских закона. 0 нлашњи г. Лека: да при паљењу праскавог гаса не пукне цидиндар и кога не рани, није вредно ни говорити. Он тиме подцењује наше гимназиске проФесоре: као да не позиају ирироду тог гаса. 3. Оглед који представља сл. 4 врло је иоучљив, јер се из њега депо види: како се гради вода, кад водоник гори. Ја сам тај оглед увек са задовољством ноказивао. Г. Леко тврди да вода неће из чаше капати. јер је смео с ума: да се тај суд не може при том огледу до 100° загрејати. 4. Еад је створен код ученика иојам о материји, о физичким и хемиским нроменама и о хемиској анализи и синтези, као што је у мом деду урађено, онда је мо.ја дефиниција елемената и јединења потпуно јасна и ио томе не могу се смешо са једињењима побркати. Не стоји, што г. Леко рече, да се у мом делу не помињу смеше. Говорено је о њима н пре и посде горњих дефиниција. 5. Пошто је ноказаиа анадиза и синтеза у опште, и иошто је показан волуиски састав воде, тек је онда у мом делу говорено о сталности састава једињења. Ту нема никаквог скока, као што се г. Леку чини. 6. Показати штехиометриске законе младим ученицима, то је најтежн посао у хемији. То тешко нитаље решио је Хофмаи уводећи волумске анадизе извесних једињења. Те ХоФманове методе налазе се у свима могућим уџбеницима, па и ја сам их у моје дело унео. По тим методама ивносе се на видик закоии водумског спајања елемената, одакде се могу, помоћу специФИчних тежина, показати и закони њиховог тежинског спајања. Г. Леко замера што се нисам чисто тежинских метода држао. То што тражи г. Леко, не може се на иредавање извести; то припада дабораториском раду. Волумске методе не могу се, истина, на све едементе применити. Али ко изводи на нредавању спојне тежине свију олемената и ко показује састав свију једињења њихових? Пошто се из подесних нримера закони изведу, остало се само наводи. Па ни тежииске методе нису из мог деда изостављене, јер се говори о еквивалентима. 7. Ако би хтео г. Леко да промисли још једиом о томе: где је место валеицији, дошао би, држим, и сам до уверења: *) Просвехнн Тласник 1896. г. етр. 543.

да о њој треба говорити иосле снцјних тежина и еквивалената. Ваденција је емпириски податак, изведен из појма спајних тежина и еквивалента; она се садржи у закону простих и умножених нроиорција. Ваденција није дакле ионикла из теорије атома, већ је та теорија створена из таквих емниричких података. Зимерка г. Лека, што нисам о валенцији говорио после теарије атома, била.је дакле непромишљена. 8. Таква је иста и она друга замерка г. Лека: што нисам хемиске знаке, Формуле и једначине ставио иосле теорије атома и молекула. Хемиски знаци представљају штехиометриске нодатке очигледно, и по томе њихово је место до штехиометрије. Не треба мешати Факта са теоријом. 9. Кад ученици науче Авогадров закоп (једнаке запремине гасова садрже једнак број молекула), лако ће разумети модекулске тежине. Еолико је тај закон по себи врло разумљив, толико је објашњење његово врло тешко; јер се изводи математичком из кинетичне теорије гасова. Г. Леко је, дакле, тражио сувише: да се тај закон деци објасни. 10. Метадоидни и метални карактер елемената релативан је, с тога их ни једна деФиниција не може у те две гомиде строго поделити. Г. Леко није на то помишљао кад је чинио оне замерке мојој дофиницији металоида и метала. Ја сам ту дефиницију извео из електролитичних педатака. јер су ти огдеди показивани, а та је деФиниција деци и иајприступнија. Говорити деци о променљивости металоидног и металног карактера едемената, неупутно је, јер би то изазвало забуну. Та иста кезгода иостоји и код дефиниције киселима н база, но ту није г. Леко никакву замерку учинио. 11. Метална сјајност карактерна је особина метала, која се види и на перијодном закону. Што јод _и друга нека тела имају неку сјајност, налик, на металну, то не може да поништи звачај те метадно особине. 12. Кад сам говорио о реакцији киселина, база и соли на лакмус, требало је казати, као што нримећује г. Леко, да то вреди само за растворна једињења. Ну кад смо уш.ш у те ситнице, онда треба ићи до краја, на казати и то: да многе течне киселине и базе реагишу на лакмус и ако нису растворене. 13. Киселе и базисне соли нисам поменуо, бојећи се забуне. Али сам се доцније решио да и њих унесем у друго издање. 14. Нису изненадно поменути алкалви метали код водоника, као што рече г. Леко, јер стоје у подели елемената. 15. Рекао сам да се у водониковом пламену тоии платина, а г. Леко то одриче. Кад год хоће г. Леко нека дође у моју лабораторију да му покажем: да се платина тони и у обичном водоничком пламену. Да је г. Леко номислио на ону велику утворну топлоту водину, не би горњу неистину тврдио. 16. Казао сам да водоник гори на ваздуху са ндаменом, а његова смеша са кисеоником пуца, кад ју запалимо. Шта ту замера г. Леко, не знам. 17. Код моје напомене: да хдор бели органске боје, тражи г. Леко тумачење тог хемизма. То; као и много друго што шта, изостављено је, да не би деца била сувише оптерећена. Моје је дедо истина кратко, али је целу науку равномерно обухватило. У раснраву појединих специјалних питања нисам се упуштао. Наравно да то моје дело изгледа г. Леку сувише кратко, јер је он предавао хемију у гимназији 110 мом великом делу. 18. Сама реч »халогене* показује каква су њихова метална једињења. Ни ја нисам иоборник тог одвајања, али га у гимназиском уџбепику треба задржати, јер се ту може говорити само о кисеоничним киселинама, базама н солима.