Prosvetni glasnik

радрба главнога иросветнога савета

77

ниди безусловно морао имати речцу з и испред себе, као нпр : Зтоегеп Сеггеи зидГегф ћ г е п е п г[4 јфтоег и г[{ [фгоег згоегеп ^еггеп зидХегф ; гг ћ г е п е п. Р. 52. Ш[е мн. Еа[егг а треба као и једнина 8а[е. Р. 45. ђегоогбггпдегг, Бгафђегпог, ђегоогдебгаф! изнети — а треба 6гаф1е ђегоог. Р. 47. ђггггаибђаггдеп, ђапд ђгпаи§, ђгггаибдеђапдеи, није добро. Глагод ђапдеп мења се слабије ђапдЈе деђапд! и значи обесити а ђаидеи нма ђгепд, деђапдеп и значи висити; ту иромену имају и њихова композита. Р. 71. [аи[егг, [аи[1е, де[аи[еп а треба [о[[, дејо[[еп. Р. 71. [аидеи, де[аид1 а треба [од, дејодеи (сисати) а јаидеп дојити има слабу промену. Р. 74. [фпаибегг, [ ф и а и 61 е, дејсђпоБеи место [сђпођ, где би се још могло напоменути, да се тај глагол у старијем језику мењао и по слабијој промени. Р. 86. игпђегШпдеп, ишђегдеНаид! међу тим глагол Шпдеп па и сложени с њим имају Напд, деНипдеп. Р. 85. ибегдаидеи види иБегдеђеп, дигд ибег, ибег« дапдеп прећи, проћи, пребећи — ово је иогрешно. ЦБегдапдеп јесте прошли глагол. придев од нрелазпог глагола и&егд е ђ е п иБегдгепд, ибегдапдеи и значи прећи у смислу пропустити на пр. @г ђа* дегаће ћге фаир!= [асђе ибегдапдеп. Он је прешао (т. ј. није сноменуо, пронустио да спомене) оно што је најглавније; а и Б е г деђеп јесте непрелазан глагол, значи прећи с једне стране на другу и има облике дгепд ибег, иБег= дедапдеп. н. пр. г[1 зит 5'егпђе ибегдедапдеп, нрешао је на страну непријатеља. Р. 87. ишјгеђеи, дод шп, ишдејодеп селити се, опколити — међу тим друго је селити се а друго опколити. Оиколити (обузети) глагол је прелазан, предметактпне одвајаму се и гласи птјгеђеп, птјод, итјодеп, н. пр. Ме ЗгебеггМђе ггтјод ђге Б1а[[егг Жапдеп. Тћптте!; а селити се глагол је непрелазан, гласи, итзгеђеп, зод ит, итдезодеи н. пр. 6г Јод аи§ [егпег аИеп гп Бге пеие Жођпипд ит... отуда ишЈид т. сеоба. Р. 90. »ег[еп!еп, вегјаи!, оег[ип1еп потонитп — а треба оег[еп!еп, оегјепИе, оег[еп!1, потопиги, замочити; оег[ап1 и оег[ип1еп то је од непрел. глагола оег[гп!еи и значи, потопити се. Р. 95. гогећег[1еђеп, [1апћ гогећег, гогећегдерапћеп одупирати се; ирво, овај се предметак не пише са ге него гогћег — друго, предметак се не одваја на гласи: гогћегј1еђегг, гогћеграпћ, ггпћеграггђегг; онаки глагол како га г.г. писци наводе, не постоји у нем. језику. Р. 91. оег!гадеп, оег1гид, оег1гад1 поднети; оег« 1гадеп а не оег!гад1. Погрешке у роду. На стр. 31. Бег К гг М зв ипћ пег Е1сће1 место Вег КигћЈз иић сИе Екће1; Р. 24. Ш[1ег т (т. ј. ћег)

а треба ћге ©1[1ег ; Р. 56. 2ег6 (п. дакле ћа§) а треба ћег ; Р. 34. ©еБе! т (т. ј. ћег) а треба ћа§. Р. 52. $аи[ и (дакле ћа§) место ћег и т. д. ова последња по оном грам. правилу из нашег шк. уџбеника: Једносложне глаголске оспове употребљене као именице јесу мушког рода као н. пр. ћег 6сђ1ад удар (Јсђ1адеп), ћег баН пад ([а11еп) и т. д. види Предићеву Нем. Граматику стр. 43. Погрешни иреводи, изостављеие и неиротумачене речи. Р. 6гБ[е сочиво; а шта је ћге 2гп[е ? Р. ©аБекђеп кашичнца, Р. ©аБекгп кашичица ; а шта је онда виљушчица ?! Р. 41. С>апћ1пф марама; а убрус? Р. 48. &«јф[апдег „који лови јелене". По томе имао би се онај пасус у штиву на стр. 98. „а1§ ег ћеп §гг[ф[апдег дезодеп ђа11е ипћ 6пеешШфе"п§ ип[фи!= ћгде§ ©егј ћигфБођгеи гооШе« нревести = „када беше потегао оног који лови јелене (место ловачки нож) да прободе и т. д." Р. •5иНе „пуноћа" обилност —аправогзначења нема, те ученпк не би био кадар да преведе оно у штиву на стр. 38. »©§ ћесће шг! [фтоагјег фпПе егп ипБе1апп1е§ 8аић.» Обилност нзобиље, јесте пренесено значење нарочито у изразу »ги фиИе ппћ ЗтгИе" а право је значење иокривало отуда и ЈегегНфе @п1ђпПипд егпе§ ®еп1пга(§. Р. 49. „аи[ ћет §п!е [егп»; пазитн, чувати се; место апј ћег 0и1 [ет, јер опрезност гласи немачки ћге §и! а ћег $и! је шешир. На стр. 33. стоји „.... а11е1п <1ег МеЈв^ег гисћ11§1е Иш зећг ћаг1, за^е, с1а88 ег Лаз Еепкеп (вешала, вешање) уегсИеп! ћаће ип(1 ја§1е Јћп 1'ог1." међу тим у речнику стр. 43. ђеп1еп, ђепНе, деђепН „метнути ручице" — какве везе има ово „метање ручица" са оним оимениченим инфинитивом ћа§ §)еи1еи (где значи вешала, буквално вешање) у штиву, мучно ће . ико нротумачити! Р. 60. гпепдеп [гф множити се а треба мешати се. Р. 70. ©аде говор место кажа. Р. 70. 6а1Бе маст, мазање? биће, мислим, згодније миро, мелем. Р. 71. [фаћђа[1 штетан а треба трошан, оштећен, поквареп. Р. 72. ©фг[[ пароброд; а шта је онда 2)атр[[фгр Р. 94. ХВегћеи ћа§ паша и Р. 96. 2Вт1еи ћа§ миг; обе ове речи јесу оименичени инфинитиви и нити прва значи иаша (ћге ЗЗегће) нити друга миг (ћег ЗВгп1). Р. 74. код речи 6фо [ј т. стоји „пуцањ"! а треба: крило, наручје, утроба, јер са „пуцњем" не преведе се оно место из 8сћШег-ова /Гаисћег" на стр. 108.: