Prosvetni glasnik

78

радња гл.авнога просветиога савета

»ипђ п)1е шЈ1 ђе§ |егпеп $оппег§ ©е{о|е, епђ"Шг5еп |ге јфаишеиђ ћетп |тп){егп бсђође." Р. реч ЗчШег означена је само са „ храна ", а овде је нарочито требало споменути и друго значење, иостава, јер се у штиву на стр. 16. говори, како је кутија од дувана запала за постапу у хаљини. Р. шетпеЈшедеп „ако ће"; а шта ћемо са оним у штиву на стр. 18. „Дазв (а треба (1и) г1ете Елсће1п тегпе^гседеп ћаМезк 1'аПеп 1аззеп? На стр. 28. „зЈсћ сћезе 1Јпе1ш§ке11 т №.11;2еп (м. шии(;/е) тасћеп" пема протумачено. На сгр. 48. „Шп Неззеп (место ПеЈЗеп) з1е \у!ес1ег Мзсћ аи!'1га§еп ип(1 1ећ4еп 111 баиз шк! Вгаиз" а реч мфгадеп у Р. = иосити , надожити — а то овде није. На стр. 49. »... ипђ епђПф |1одеп ш г г п г сђ 1 § ђ г г п г сђ 1 џ ибег ђје фехће ћапои а у речнику гтг ј Мг тф!§ „оез узрока"?! Глагола „ЈогЈјфпишп" на стр. 49. нема у речнику, него стоји само прост глагол јфппггеп = зврчати гунђати а њиме се не да оно место у штиву превести „В1е ЕМе, (Ие §егп ип(,ег 1'ге1ет НЈтте1 зсћПе!', ћог!,е 81е јоНзсћпиггеп , шасМе з1сћ тшПег ипсћ..." ; исто тако нема шипЈег шафеп = нробудити се а има у речнику овде непотребно шипЈегп = потстидати, соколити. На стр. 49. ;; 81сћ еше РМ1е апз1ескеп"; ово аиз!ескеп значи што и аи/иш1еп док у Р. 5 стоји: метнути у уста. На стр. 49. „ /ићг т Лге Нбће ипА зсћгге«, нема; у речнику само Јађгеп = возити се (и ако значи и само возити), фбђе висина. Међу тим: Зп ћге §ође јађгеп = аијјађгеп = (гф јађ ипђ ЈфпеП ешрог« ђешедеп = скочити , ђипити; аи§ ђеш 6ф1а| аиј... пренути, тргнути се из сна. На стр. 51. »шето 93ијеп роф4, шеш §егз јфгаег® у речнику ЗЗијеп = дојка; па како је рофеп = кудати, бити — то би испао веома незгодан превод, нарочито у школи ! Стр. 51. пађ' (пађе) нема. На стр. 52. в |)и1, 511 з е I ипћ ©1ос! хп ехпег §апђ..» у Р. Ш^е! = сврака, међу тим на овом месту није Ш}е1 = @1ј1ег већ $егис!е. »Го ег зи ђге|ег 2Ва11[а|гЈ 6гаиф1е», у речнику јо = тако, онда, (дакле прилог) а треба „и ако" јер је ово Го свеза и значи „шепп аиф." На стр. 53. етојргефеп у речнику = наговорити, приговорити, док у штиву : »хгдеђгсо е г п ] р г е сђ е п ипђ 6фг}фипдеп зи јгф пеђшеп" значи то исто што и егп?еђгеп, дакле свратити. — ©г ђа11е јетое ©гдепђећеп (ћуд, особина) а не као у речнику ©гдепђег! = својство.

На стр. 54. 91и|дејфигз{! шаг јегп Жог{, у речнику погрешно аи|де[фиг(з1 = загрнут; даље, оно у тексту аигде]фиц1! јесте заповедни начин, исказан прошл. глагол. придевом и значи: припаши кедељу! као н. пр. ћте Жгошше! дегиђг!! ђа§ ЗДет^феп дејртећ ! 31иг |ијф тп ђеп ^ашр| дезодеп! и т. д. На стр. 55. „з о 11 (е воп ©1а1топ зи бШтоп |етпе ©ги^е» а у речнику ЈоПеп = платити царину. Стр. 64. ђо(ђ у речнику само „мио" а треба наклоњен, „ђашт! јте ђет Ктпђе ђо1ђ ипђ дешодеп гсагеп." Стр. 72. „'Ране јиф(е јетпе ©Иеђег јијашшеп 0 глагола зијашшепјифеи у речнику нема. — ђхе @етафПф{еК (нема), „ђа !апп етоег шт! ©е= тафНф!ет1 ђтп1ег!јег деђеп. 8 Даље нема: Сгр. 72. »етпгстШдеп; 73. »гетп аи|ејјеп» 73. 1'тф ипдејфхЉ аиј1е11еп. Стр. 73. »Жа» јгиђ ђа8 ^иг ©1гегфе» речи ®1гегф нема, али за то има ђге ©1гегфе гребен ! Стр. 74. нттђе1п (нема) а значи кљукати; стр. 75. ђег бфиђе нема а треба кмет; даље нема на тој пстој страни бапд »ђепт дп1еп фапг шагђ Банд.» Стр. 80. јашшегооН а у речнику јатшегђај!. На сгр. 97. „шиПегјееКд аНеит у речнику пшИег* је11д а11егп погрешно ,без матере" ; међу тим то значи — јодаг воп ђег ЖиИег (ЖиНегјее(е) оегкјјеп = дапз аНето, дакле, сам самцит. На истој страни „. .. ипђ јфпеегае1ђе 2а!еп ђагибег деђеЉ" ; речи ђа§ (ређе ђег) 2а!ен (крпа) у речнику нема, али има за то ђег 2ас! = лак, шебој, која опет т штиву никако не долази — дакле излишно стављена, а погрешно, ако се њом смерало на реч ба* !еп у горњој речениди. Стр. 101. етотд (нема потребног израза) »а(§ јте ђе§ ®аи}§ егптд гаагеп." Стр. 102. гсгг!еп (нема): „а1§ђа§©1{1 ђаггп гаггНе" Стр. 103. „јгф гп егпе 58аиег2|гаи оег11еГђеп» у речнику „преобући се у" док је, како мислим, боље „прерушити се у к .... Стр. 107. ђег Ј?парр' погрешно у реч. ђегЕпарр; у штиву је истина тако али је тамо апостроФОвана реч. У речнику стоји ©ђог ђа§ и ђег = кор: међу тим једно значи ђа§ бђог (место са кога се пева у цркви) а друго ђег бђог = збор, тело, дружина или сама и код нас уобичајена реч кор. ,Днђ егп ©ђеНпеф!, јапт! гтнђ 1ес{, 1гг11 аи§ ђег Еиарреп заденђеш бђог. 8 На стр. 111. »1"оп[{ гваге ег гп§ ®ођеп1оје де^аНеп" речи ђа§ 33ођеп!оје у речнику нема. Стр. 112. „ЗКегае 2оф(ег [иђгеп ђен пафНтфеп ЖетУп»; ђег Жефеп или Жетдеп значи коло (игра) а не ђте Мехђе као што је у речнику означено.