Prosvetni glasnik

РАДН>А ГЛАВНОГА

У збијеној минерофизици (стр. 96—99.) и код оииса физичких особина иојединих минерала находи се често иута детињске ногрешке, као н.лр. да се „камен живац (читај ортоклас) иара само челиком или пилом" (стр. 97.) или „кречник се може парати клинцем од меког гвожђа и с тога се узима као трећи ступањ тврдоће" (стр. 63.). — „Кречник (калцит) има чудну особину да прелама светлост у извесним правцима двозрачно" (стр. 61.). — „Турмалин има многе чудновате особине, чега ради врло је важан за физичаре.. Улотребљава се за очне справе (такозване турмалинске кљеште), (на стр. 44.). — „Кад се усија (сидерит) лоцрни, али се сам од себе врло тепшо растапа" (стр. 36). За тврдину глине, на стр. 59., каже се: „Тврда је, али се ипак може раздробити, прелома земљастог ес1". Шта је се хтело реченицом: „ако се настави дељеве, онда ће се напослетку добити такви комадићи, који имају исти онакви облик, као што је био и онај ирвобитни (н. пр. у оловног сијавца) мале коцке, у кречника ромбодеар, у једовца октаедар)", из целог објашњења цепљивости (на стр. 96.), не видн се ништа. Прелазећи нреко описа хемиских особина минерала, о којима се нема ништа у нохвалу рећи, зауставићу се мало на терминологији. Готово сва имена минерала и појединих њихових састојака нреведена су на српски, а како, то се најбоље може видети из овнх примера: иисни камен = графит (стр. 21.); аисни камен = лито • графски камен (стр. 62.); мачје злато или гвоздени сумиорац = нирит (стр. 23.); бакарно мачје злато = халколирит (стр. 24.): арсенов иакленик = смалтин (стр. 26.); блештак = сфалерит (стр. 29.); живовар или руменица = цннабарит (стр. 29); црвена гвоздена руда = хематит са варијететима: крвавац, румснило, црвена шљунчана гвозденица (стр. 31—32.); ливадац или мрка гвоздена руда = лимонит и одлике: лубапац, умбранац, орловац, бобац, глибовац или барска руда (стр. 32 — 33); смолак или аеиељаш = шерл (сгр. 44.); златни цвет = хризолит (45. стр.); гримижник = карнеол (с. 48); аугит = сијавац (стр. 53., уиореди и стр. 26.); тињавац = лискун (стр. 55); „грубе врсте кречника = варници (стр. 61.); варијетети арагонита: гвоздени цвет, камен врелац и грашковац (стр. 65.); шиаргловпц = апатит (стр. 70); једовац = флуорит (стр. 75) н т. д. Оксидн су свуда рђе ; силицијумова киселина = шљунчана киселина, борна киселина = бледничка к.; фосфор = светлик (стр. 70) и т. д. У Петрографији находимо: језгарац = гранит (с. 103); злокои = долерит (стр. 105); жаролик = иорфнр (стр. 105.); храаавац = трахит; звечац = фонолит (стр. 106.); чађавац = базалт и др. Оваква је терминологија доследно, кроз целу књигу, нроведена, па се, у уводу брани што тако захтева очигледност и разумљивост, нарочито у нижим школама, и што су тако и други народи чинили. Држим да оваквом терминологијом није ништа поможено ученицима. Они морају те морају учити извесан број минералних тела, па кад је тако, боље је овим, често пута врло накарадним, називима претпоставити сгране, научне термине. Ако је баш стало за тим да само име објасни неку појаву или особину минерала, боље Је назив минерала иревести и ставиги негде у напомену, као што чнне многи минералози (НосћзШМег, КиЛогГ е1с.) а стварати сриска

САВЕТА 185

имена само лрема тим особинама нема смисла већ и с тога, лгго су их многи мииерали добилм или ло имену каквог лица или ло месту где су на1)ени или по каквој врло споредној особнни својој или им се ио кашто порекло и не зна. Да „ваздусима или гасовима" (стр. 2 — 3), води, (4—7), разним врстама и фабрикацији гвожђа и др. метала нзма места у минералогији, држим, није ни потребно доказивати. Досадашњим прнмерима и напоменама, мислим да сам потврдио мшлљење, које сам одмах, у почетку реферата, истакао. 12. фебруара 1897. год. Београд. Н. С. Павловић. Према реФератима г.г. реФерената, Савет је мишљења: да се „Минералогнја" од пок. Ј. Пецпћа оваква каква је не може вшне прештампавати као школски уџбеник. Г.г. д-ру М. Т. Леку и II. С. Павловићу, у пме хонорара за ре<1>оровање, одређено је свакоме по четрдесет (40) динара. XI Прочитани су реФерати г.г. д-ра Марка Т. Л_ека, упрапника Државпе Хемијске Лабораторије, и Петра С. Иавловнћа, проФесора II београдске гимназије, о „Лекцијама из Минералогпје", које су г.г. Драг. Аптић и Никола Ракић , проФесори, понудили за привремени уџбеник у Учитељској Школи и Вишим Женским Школама. РеФерат г. д-ра М. Т. Л.ека гласи: Главном Просветном Савету 0 питању, да ли се може нримити за „сталан уџбеник" књига: „Лекцијс из Минералогнје" од г.г. Антнћа и Ракића, коју мп је Главни Просветни Савет писмом својим од 20. нов. пр. г. СБр. 145. нзволео на преглед послати, част ми је поднетн следећи реферат. И ако се у основним школама нашим, баве ученнци нешто мало и Минералогијом, ипак то знање, које се у основним школама нз Минаралогије добива, тако је поврлшо и непоуздано, да се у средњим школама на то знање не може рачунати. Према томе и уџбеник из Минералогије за средње школе мора бити израђен тако, да се њиме могу послужити и они, којн не располажу неким лретходним знањем из Минералогије. „Лекције из Минералогије", које су за „своје ученике" саставили г. Драгутин К>. Аатић и г. Никола М. Ракић, намењене су ученицима Учитељске Школе н ученицама Више Женске Школе, намењене су школама, које истина имају заједнички задатак, да спремају учитеље и учитељке, али у којима се наставни планови знатно међу собом разликују. Тако у Учитзљској Школи учи се Минералогија тек пошто су се познали с осиовима Хемнје н Физике, а у Вишој Жен-