Prosvetni glasnik

186

РАДЉА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

ској Школи, учениде баве се прво Минералогијом па доцније тек Физиком и Хемијом. Према томе ученице Више Женске Школе немају готово никаквога претходнога знања, кад Минералогију уче и с тога оне се не могу елужити уџбеником као што су ове „Лекције из Минералогије", у којима се извесно претходно знање предпоставља, и које би можда могле за Учитељску Школу да послуже. У тим „Лекцијама" одмах у почетку говори се о знацима распознавања минерала у онште, о постајању минерала; физичке особине минерала уноређују се с особинама извесних минерала, за које се нретпоставља да се ученицима познате као н. пр. да је боја извесних минерала бела као у магнезита, или се наводе оваква упоређења: светлуцав као авантурин, бисерне сјајности као у мусковита, лолупровидан као калцедон, на ивицама прозрачан као рожнац, непровидан као галенит, „пирит, лабрадор и други минерали одликују се такође ( лепим преливањем боја"; преливање минерала долази отуда „што је" (поврпшна) „покривена ситнпм љуспицама страиих материја као код хематита са Елбе; о фосфорисању наводе се за пример минерали: флуорит, кварц, лискун, о дихроизму: берил и турмалин, о трихроизму: аксинит; за укус да је сладуњав: боракс итд. Овакво издвајање оиштега дела Минералогије као што је у овим „Лекцијама", никако се не може примити за почетнике у Минералогији. Чудновато је, да су писци „Лекција из Минералогије" изгубили из вида ову одвећ важну околност. Стручњаци, који се већ сматрају да су спремни, да ппшу уџбенике, пре свега морају бити на. чисто с програмом наставе. Они су и надложни тај нрограм да израде и тек према добро проученом и утврђеном програму, могли би да приступе изради предмета, који „за своје ученике" пишу. Ученици, без претходнога знања из Минералогије лакше се могу увести у тај предмет, ако се у почетку, очигледном наставом, приступи прво изучавању појединих минерала. На самим минералима, имала би се ноступно обраћати пажња ученнка на поједине важније особине мннерала. Кад се ученицима одмах у почетку покаже н. пр. леио кристалисан горски кристал, може се већ много лакше и боље говорити о кристалима и облику минерала у оиште, но онако, као што је то у „Лекцијама" изведено. У вози с горским кристалом, показујући разне врсте белутка, може сс лепо објаснити појам о варијететима минерала и друге неке особине минерала, као боја, сјајност, провидност ит.д. Код со.1и (кухињске) ноказала би се н. нр. цонљивост, укус; код кречњака како се према киселинама и на вишој температури понаша итд. Тим путем пре се може доћи до ресултатч, да учепици добију добар основ и из Минералогије науче толико, колико им је потребно за даље изучавање те науке. „Лекције из Минералогије", које су ми на преглед послате, имају још и других недостатака, од којих да номенем само неке, као што су: 1. Помиње се, како „минерали могу вочито тра.јати". Ништа на земљи није вечито, све се мења, па ни за минерале но може се рећи, да могу вечито трајати. 2. Кристалографија је одвећ површна и без слика.

Истина у школи могу се ученнцима показати кристални облици, али ван школе, као што је нознато, слико много помажу учењу кристалних облика. Кад ученици који умеју цртати, морају сами те слике израђивати, онда им је књнга излииша. 3. Говорећи о тврдоћи минерала, упоређују се и извесна познатија тела по својој тврдоћи с минералима, и том приликом погрешио се тврди, дл су они минерали тврђи од 3, који се бакарним новцем могу нарати, или да су тврђи од 4, ако се гвозденим клинцем парају и на нослетку да имају 6 — 7 тврдоћу, ако се врхом челичнога ножа могу парати. Ово је погрешно с тога, што се бакарним новцем могу парати и минерали мекши од 3, гвозденим клинцсм и они, који су мекши од 4 итд. 4. За сјајност минерала каже се, даје „у толико јача, штогод је поврнгана глађа, јер се тада више светлости одбија". Према томе изгледа као да би код свакога мпнерала могли глачањем вештачки изазвати све могуће стунњеве сјајности и као да сјајност није од нрироде једна од карактеристичних физичких особина минерала. 5. У одељку „састав минерала" изостало је оно што, је најважније, а оно што се наводи збркано је. Нема ни помена о томе, како се елементи ио тежини међу собом хомијски једине а доцније у спсцијалном делу Минералогије, састав минерала изражава се чак и молекуларним формулама. 6. „Међу минералима" вели се „има највише ( 2 / 3 ) силиката". Овде је можда штампарска погрешка, т. ј. место '/ 3 стављено је / 3 . У осталом ово срачуњавање силиката могло је овде и изостати, јер то може само да буни ученике кад виде, да у овој књизи од 85 описаннх минерала нема више од 15 до 16 силиката. 7. Погрешно је да „плави клмен кристалишући узима 5 делова воде а стипса 24" итд. Плави камен има 36, а стипса око 50% воде, тако да на један део стипсе не долази ни / г дела, а на један део плавога камена, нешто мало више од / 3 воде. 8. Нејасно и нетачно изказана је употреба антрацита. 9. За озокерит помиње се како се „употребљава за грађење свећа", међу тим тек прерадом озокерита добивају се разни продукти као петролеум, нарафин ит.д., који могу да послуже и као материјал за осветљење н као материјал за гориво. 10. 0 иетролеуму износи се да „служи поглавито за осветљење а употребљава се и „као лек нарочито противу ревматизма". Од употребе нетролеума против ревматизма, по количини нотрошње, много је важнија и заслужује ире да се номене употреба за гориво. 11. Погрешно је да „со на влази одвугне"; то није особина чисте соли, какве такође у нрироди има. Со, као што је познато, одвугне на влази онда, кад има магнезнјум — и калцијум-хлорида. 12. Како се има разумети ово: „чисто сребро најбољи је метал", или „најчистије сребро зове се срма"? 13. За галенит тврди се, да се из њега „ једино" вади „све олово што се троши у индустрији". Одмах носле тога код церузита помињо се да „где има много" церузита, „уиотребљује се за добијање олова" Не вади се дакле олово „једммо" из галеннта.