Prosvetni glasnik

ЗВ8

НАУКА И НАСТАВА

раеа — 8. саевЈа, и где је реч о боји доње стране тела, задржати само „дрвенкаста", јер беле боје чнне Фелу 8. еигораеа.

2.) РегЛпх «таеса Впзз. (Саса1з18 6ш.). Панчић је споменуо ову Фелу и ако је није имао у збирци. Он је поред н>е описао још и Р. гићга ВгЈ88. и за њих ево шта вели у примедби: „за две последње јаребице (т. ј. Р. §гаеса и Р. гиђга) са црвеним ногама не знам да ли се оне или која од њпх двеју у нас палази. а виђао сам пх на више места у Србији и разбирао за њих од народа". Ну у пркос овакврм тврђењу иок. Панчића, г. Брусина у своме делу „Птице Хрватско-Српске" Спом. XII опнсао је само СасаЈнз ре1гоза От., која одговара Панчићевој споменутој трећо.ј Фели. Р. ре(гоза ИаШ. која се код нас налази на Копаоннку, али од које, на жалост, још ни до данас немамо ни један ексемплар у нашем зоолошком музеју. Г. Бруснна на стр. 131 вели: „за ово 20 година од када је Папнић штампао веле-вриједни рад о итпцама Србије, није се нико нашао, који би допринео разјашњењу а камо ли претресао занимњива питања". Баш ова наномена г. Брусине навела ме је, да о овој камењарци што рекнем. У нашем Зоолошком Институту има пет ексемплара Р. дгаеса. Она јс доста честа у јужној Србији а ређа у Источној. Народ је тамо зове камењарка, јер живи по кршевима. То је и разлог због чега је г. Брусина зове јаребица кршна Панчић тпрди да је Р. ре!гоза видео на Еопаонику а његов ђак, сада директор београдске реалке г. М. Михаиловић говорио ми је да .је по уиуту Панчићевом чекао читав дан на Копаонику да је улови ; он је није уловио алп јелеповидео. Ја сам склон да безусловно поверујем пок. Панчићу п г. М. Михаиловићу тим ире, што су ми летос, приликом мојих екскурзија по Копаонику мештанн тврдили, да има онакве јаребице (Р. ре(,го8а), како сам пх оиисао. Остаје у питању Р. гићга Впзз., али ће се, надајмо се, у скоро и опа моћи или деФинитивно уврстити у нашу Фауну пли из ње избрисати.

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ 0СН0ВН0Ј ШК0ЛИ ОД Јов. С. Јовановића ГЧИТЕЉД И УПРДВИТЕЉА УЧИТ. КУРСА ЗА РУЧПИ РАД. (СВРШВТАК) М. 22.. Држаља за чекиК. Буковина, растовина, клен. Удесптн четвороугласти комад дрвета. Нацртај по прегледу и исеци репастом тестером. Поново на ужој противној страни нацртај и опсеци. Покажи употребу американског рендета. Турпијај најпре круином па онда ситном турнијом. Чистп влакачем (21ећк1ш§е) и стакластом хартијом. (В. сл. м. 22 а. б.). За 10 к. треба, летва букова дужине 4 м. ширине 4 см. а исте и дебљине. М. 23. Кашика за брашно. Дрво као код м. 21. Посгупак сав као код кашике до преноса цртежа. Исећп но горњој пвици држак, па тако исто и кукасти део. Пздубн елиптично дубачем. Очисти површину снољашњег дела американским рендетом. Турпијај и чпсти. (В. сл. м. 23 а. и б.) За 10 к. треба, летва дужпне 4 м. а ширине 10 с. м. М. 24. Чивилук. Чамовина, тополовина, јавор, трешња. Удесити дрво. Изделити и провртети рупе централном бургијом. Спустити и ивпце за 0,5 см, ио цртежу. Чивије ће се све од једном и од једног дрвета направити. Изради се комад даске, дебљине, колики треб.а да буду зупци. За овим се учини усек тестером и длетом скине. Кад је ово готово стегне се ово парче у сандук и тестером исече на онолико зубаца — чивија, колико нам треба, сад се чивнје но ивицама дотерују, а узглавице заокругле и наместе у рупе. Узглавице треба да су тако удешене да херметички затварају рупе, а не после да им се додаје или одузима дрво. После овога залепе се туткалом и пази се, да сви зупци стоје у једној линијн. (В. сл. м. 24 а, б. в). За 10 к. треба, 1 даска 3 | 4 цоли дебљипе и 12 ширине. Ж. 25. Држаљица за сикиру. Кленовина, растовина, јаворовина, буковина. Удесити комад као код м. 22. Унотребљавај и велико ренде. Исеци заглавак. Изрендиши ивице американским рендетом. Турпијај. Очисти влакачем. Глачај стакластом хартијом. (В. сл. м. 25). За 10 к. треба 2 летве 4 д. м. ширине и дебљине .