Prosvetni glasnik

308

могу наградити; 7) наређује, што је потребно, да ученнци марљиво иоходе предавања и решава да ли ћс се слушаоцима потврдити у индексу похођење прсдавања н да ли ће им се допустити полагање испнта; 8) именује за благодејанце најдостојније а сиромашне ученике; 9) бнра државие питомце ради веће спреме у иностранству, упућује их и контролише њнхово учење н владање на страни, иа начнн којн за добар нађс; 10) бира, на предлог дотичних проФесора, проФесорске приправннке, номоћнике и чуваре кабпнета. Чл. 21. Академиску Управу чине: ректор, декан и старешипе свпју Факултета: 1) оиа се састаје, кад год ректор нађе да је потребно ради представљања целе Велике Школе, споразумпог пзвршења дисциплинскнх и других наредаба; 2) она пројектује одредбе обавезне за све Факултете; 3) она предлаже Мииистру Просвете кандидате за канцелариске чиновнике Велике Школе; 4) решава о издацима за опште великошколске потребе; 5) бриие се о локалима за наставу и за разне институте; 6) врши све иослове Академиског Савета и Факултетских Савета за које би од њих била овлашћена ; 7) склапа нацрт буџета свију Факултета; 8) одређује број и величину награда за учеиичке радове; 9) брине се о штампању програма и годишњег пзвештаја о раду у Великој Школи; 10) утврђује број асистената, приправника, чувара кабпнета, преиаратора и послужитеља на предлог поједиипх Факултета; 11) решава о молбама за ослобођење од такса; 12) иадгледа рачунске послове у Великој Школи и њеним заводима. Чл. 22. Академиски Суд састављају: ректор као председник п два члаиа које за сваку школску годину поставља Мпнистар Просвете и Црквених Послова од редовних проФесора Велике Школе, од којих бар један треба да буде правник. Дужност нословође суда врши секретар Велике Школе. Чл. 23. Академиски је Суд надлежан за извиђање и суђење већих кривица, изложених у § 39 закона о Устројству Вел. Школе. Он се састаје на позив ректора и решава већином гласова. Чл. 24. Пресуда Академискога Суда која би изрицала изгнање из Велике Школе на свагда, извршна је тек пошто је одобри Министар Просвете коме се има

по службеној дужности нодпетн на размотрење и одобрење. Нресуду академиског суда по којој би неки ученпк услед иривременог отпуштања изгубио годину или семестар може Министар Просвете на молбу таквог ученпка а по саслушању ректора у путу милости ублажити. А све остале пресуде Академиског Суда одмах се извршују. Чл. 25. 0 нзвршењу пресудс Академискога Суда стара се рекгор. III 0 наставницима Чл. 26. Наставници Велике Школе могу бити : редовни, ванредни, п хонорарнп проФесори, доценти и учитељи. Редовни нроФесор може битн само онај који је после врло добро свршеног Факултета провео пет година у државној служби или ван ње, а за то се време одликовао својим стручним и научним радовима и на избору у Акад. Савету добио две трећпне гласова. Он се поставља Краљевим указом на предлог Министра Просвете за катедру за коју је изабран. Ванредни нроФесор може бити онај који је врло добро свршио Факултет, а Факултетски Савет са две трећине гласова налазн да има нарочитпх снособности за струку за коју се тражи. Он има ранг и плату проФесора средњих школа и поставља се указом на предлог Министра Просвете. Хонорарне проФесоре поставља Министар Пр >свете у споразуму са Факултетским Саветом. Они морају имати квалификацију ванредних проФесора, а награду која не може бнти већа од 2500 динара одређује Министарски Савет. Рок службе хонорарних проФесора и доцената ограничен је ва трп годпне, после тога ваља да буду на ново бирани. Доценте и учитеље који ће бити или асистенти проФесора или самостални предавачи неке гране науке или вештнне поставља Министар Просвете у споразуму са Факултетским Саветом. Они морају имати стручну спрему, а плата и положај онакни су им каб и учитеља средњих школа. Они учнтељн који су служили најмање десет година и одликовали се у својој служби могу постати указни чпновници по саслушању Факултетског Савета. Чл. 27. Министар Просвете у споразуму са Акад. Саветом може допустити да чланови Српске Краљевске Академије и други познати научници могу без награде држати предавања, која могу бити оба-