Prosvetni glasnik

366

КОВЧЕЖИЂ

реда у реалним школама. С уласком у У разр. учениди могу да бирају одељак: што ће продужити учење у реалној школи, или ће пригрлити научну и литерарну каријеру која се за њих отвара у гимназији. Једна лена одредба законска допушта, обрнуто, ученицима четири нижа разреда гимназиска п прогимназиска да могу без испита ступити у пети разред реалне школе. У гимназију спадају деца кад наврше десет година; учење траје до навршене седамнаесте године. У разреду не може бити више од 40 ученика; тако стоји у закону. Отпушта се из школе онај ученик којп две године узастопце није постигао никакав успех. Руске гимназије имају 8 разреда (у тај рачун не улази приправни разред).

Н а с т а и

Н И П .1

а н

-4 Р-< н к V

I

II

III

IV

V

Т1 1

VII

VIII

Религија

2

2

2

2

2

1

_

11

Руски ј език и литература

4

4

4

3

3

2

2

2

24

Латински језик . . .

8

7

5

5

6

6

6

49

Грчки језик

6

6

6

6

6

7

37

Логика

_

1

.

1

Рачун

4

4

2

—.

10

Алгебра

2

V

2

1

1

8

Геометрија

2

2

1

5:

Тригонометрија . . .

2

3

5 :

Стереометрија ....

1

1

Физика

--

2

2

2

6

Јестаствепица ....

2

2

Историја 1 )

1

ГеограФија

2

2

2

2

2

10

Немачки језик ....

3

3

3

3

2

2

2

18

Фран. језик

3

3

3

3

3

2

17

у ботаничву градину. Ученици не смеју ићи у Позориште без нарочитог одобрења школске уираве и без нарочите улазнице коју издаје управа; места за ученике су на галеријама. Ученици никако не могу иоходити серклове нп тајна друпггва; не могу ићи на забаве, ни у друштва за играње ни у посласгичарницу. Забрањено је тоциљање на леду, ученици се не смеју шетати сами ван вароши. Без нарочитог одобрења, ученик се не сме бавити ван куће родитељске после 9 час. у вече, нити се после тог времена појављивати на улици. Своју ђачку карту мора ученик увек носити уза се, и на први захтев иоказати је сваком чиновнику или служитељу полициском. Ако се успротиви, стражарно се снроводи у гимназију. Ученив мора увек носити своју школску торбу; униформа мора бпти по пропису закопчана. Ако ученнк сретне наставника на улици, дужан је поклонити се и поздравити га скидањем капе. Забрањено је ученицима да узимају књиге из јавних библиотека, осим библиотеке школске. Исто тако, не могу ученици држати приватне учитеље без одобрења школске управе. Абитуријенти руских гимназија уживају извесне повластице: опи служе у војсци 1'/ 2 годину (место 6 година); ђаци са универзитета служе само 6 месеци; којп су свршили техничке и индустријске школе, служе 3 године; они који су свршилп основну школу служо 4 године. (По војној статистици руској од 1888 год. број неписмених регрута износи 20%). Из Њмј . Јп1.

Мртвим језицима^ као што се види, дато је у руским гимназијама 86 часова, живим језицима 37, матерњем језику 24, природним наукама 37, географији 10, логици 1 час. Дисциплина је у руским пганазијама оштра. Професори су одговорни за владање својих ученика и у школи и ван школе. Гимназије су махом интернатске. Личном надзору сваког наставника поверено је у средњу руку 15 ученика. Професор проводи у заводу сваки дан извесно време; у школу професори долазе у униформи. У сваком разреду води се опширан дневник рада; ту се бележи све шта се радило на часу , као и напомене о владању поједнних ученика. Часови се држе од 9 пре подне до 2'/ 2 или 3 иосле подне ; један радни час траје 45—55 минута. Закон за ученике врло је опширан. Дисцинлина их веже и у школи и на улици , све до родитељске куће. Најоштрија је казна изгнање из свих завода у држави. Та се казна примењује само у екстремним случајима. Да би се боље могао оценити живот рускога гпмназијалца, да наведемо неке одредбе из школског закона кисвске гимназије. Ученици су униформисани, и не смеју носити друго одело. Забрањује се ученицима посећивање кафана, пнвница и сличних места; допуштено им је ићи ') Није јој одређеи број чаеова у наставном плану: у III и IV разр. предаје се летњег семестра у најглавнијим цртама, а детаљније у V, VI и VII разр.

3. Францјуске школе Предавања за народ и учитељи у Француској. — Године 1792 изнео је дневни лист „Мош1еиг ТЈшуегвез грађанству прве републике предлог о организацији јавног васпитавања народа. Поред осталих чланова правила, које еу за то написана, односно учитеља било је и овавих одредаба: учитељи основних школа једном у недељи дана поучаваће народ своје школ. општине предавањима, на која 'ће долазити сви људи, без разлике староети и вере. На овим иредавањима ће се говорити : 1, о ономе што се учило у основној школи : 2. о основима морала и о законима природним ; 3. објашњаваће се главне законске одредбе, које су потребне народу ; 4. објашњаваће се основи важни за познавање државе ; 5 објашњаваће се уметнички производи и нови проналасци. Догађаји који су се носле ређали, учинили су, те су многе идеје ирве републике, забачене и заборављене биле. Тек после сто година увидела се потреба овог и створено је земљиште да се ова идеја изведе и прошири. Кад је садашња организација школа заведена, било је стање француских школа врло слабо. Нове шволе показивале су неки напредак, али то не само да није било довољно, него се опазило да број неписмених не опада онако, као што би према школама требало. Узрок томе беше што многи младићи кад изађу из школе, па баш и из оних најбољих, често на селу или по градовима на занату ретко или никад књигу не узимају, па забораве све што су некад у школи учили. Неки су чак и читање и писање заборавили. Кад је влада то увидела, завела је т. зв. курс