Prosvetni glasnik

368

КОВЧЕЖИЋ

Ћачгса стрељачка и певачка дружина балиначка. — Ученици школе балиначке засновали су своју 1)ачку стрељачку и певачку дружину. Послали су министарству нросвете и иравилу на потврду. Овом лепом устаоштву балиначког учитеља и ђака можемо се само радовати. Лепа српска песма нека их одушевљава, а пушка, вечита и нераздвојна друга одрасла Србина, нека их спрема за потоњи позив, који им је отаџбина наменила. Кад се ово двоје зачини још п веселим дечјим играма, онда ће ова школа бити права народна, српска школа. Другови, угледајте се на овога вреднога друга! Желимо истрајности у започетом послу, јер она само и даје трајних резултата. Још један нохвалан пример. — Скунштина округа врањског подарила је врањској гимназији 300 динара за набавку учила, а прошле године дала је 600 на нсту сврху. Овај глас с радошћу бележим; достављам га пријатељима српске средње школе са тврдим уверењем, да средња школа мора напредовати, докле год буде било овако увиђавних српских грађана, као што су били у овој прилици чланови врањске окружне скупштине. Срдачна им хвала и од наше стране !

Излет ученика враљске гимназије. — Наставнаци врањске гимназије, са својих 85 ученика-певача, походилп су 21. и 22. маја Лесковац и његову околину. Они су разгледали све чиме се Лесковац може поносити, па су 22. по подне ириредили и концерат у гимназијској сали. Као и увек концерат је испао сјајно. Врањски ђаци-певачи већ толико пута су се одлично показали у сличним приликама. Оно што је најлепше у овом излету, то је искрено српско гостољубље, којим су дочекали наставници и ђаци лесковачке гимни&ије своје другове из Врање. Сви наставници и скоро ноловина ученика били су гости својих другова у Лесковцу. Желели би емо да се ученици наших гимназија овако у групама чешће састају, да се упознају, да приређу.ју заједничке ђачке игре и забаве. Угледајмо се на велике п моћне народе, па ћемо и ми мали постати н велики и моћни. Искрено се радујеио, овом лепом и похвалном кораку враљских на. ставника и ученика.

Педесетогодишњица челичних пера у Русији. — „Новое Времн" напомиње да се крајем децембра прошле године навршило унраво 50 година од како су се почела употребљавати гвоздена ггера у Петрограду. До год. 1846. пнсано је само гушчијим перима. Колико су судбоноснпх пптања решила гушчија пера ? Зарезивање пера било је онда управо нека вештина. Некакав слуга михајиловске палате, Брисгалов, само благодарећи својој вештини у зарезивању пера, напредовао је од ошптинског писарства чак до некаквог цивилног генералства. Рачуна. се да је онда сваки чнновник дневно пробавио око 20 минута само на зарезивање пера, а то чини неколико дана за годину. Прва гвоздена пера јавила су се у Енглеској. У почетку су била неподссна и оштра, а била су врло скупа: девет комада 5 рубаља. Но цена им је брзо падала, те је 1847. г. већ продавано дванаест туцета

пера за 1% — 2 рубље. Те године ушла су у моду богатих кругова т. зв. „вечита пера", која су била златна са дијамантовим врховима.

Читаонице и књижнице за народ. — Код нас беше ушло у обичај, да се отварају читаонице ио варошима а и по неким селима, па данас таквих читаоница готово и нема. Ко хоће да што прочита, он иде у кафану. У том данас идемо назад, јер су читаонице требале не само да се множе свуда, него је поред њих требало и лако било уређиватати и књижнице за народ. У Чешкој је и пређе било доста читаоница и књижница, а у последње време све их је више. Редак пример у том даје чешка варопт Колин, чија читаоница прима иреко 200 листова и часоаиса, и чнја књпжница има 3500 књига. И све ово створили су и одржавају добровољно грађани, јер оиштина не даје никакве помоћи.

Еурс за више образовање учитеља. — Међу учитељима. из Прага и околине осетила се потреба за вишом спремом, него што им је учитељска школа дала. И они су ове године покренули мисао, да се на прашком универзитету отворе курсеви за учитеље. Тога ради нарочита. депутација учитељска ишла је министру просвете у Беч и земаљском намеснику чешком. Како учитељство тежи за вишом спремом најбоље се види по том, што се велики број пријавио, чим су неки од ових курсева почели. Тако на предавањима из физике било их је 100. из хемије 75, а. из математике 78 учитеља и учитељица. То Је 30°/ о . Каква разлика између оваких учитеља и учитељица и оних, који по свршетку школовања и по добивеној сведоџби нит' што читају, нити знање своје допуњују. Они мисле, кад читају по листовнма домаће и дневне новости, да тиме прате савременост и не остају иза времена. Од 2000 учитеља и учитељица у Србији, „Учитеља" читају једва неколико стотина, а „Нросв. Гласник" још мање. Знамо да се многи изговара.ју тим. што им се лист не уређује како они мисле да га треба уређивати, па тражећи што више, не читају ништа. Треба имати на уму ону утврђену истину : што ко вигие зна, он осеКа све веКу иотребу за учепем.

ПРОСВЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ Господин Арса Пајевнк књижар из Новог Сада послао је министаретву иросвете и црквених послова 3010 комада пробраних књига, да се раздаду о годишњим испитима врл.о "добрпм и одличним ученицима основних и средњих школа. Г. Пајевић се често сећа српске школске омладине. На овом леиом и богатом поклону, ми са своје стране срдачно захваљујемо г. Пајевићу. * Скупштина округа врањског подарила је врањској гимназији три стотине динара за набавку