Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

507

једничко и једном и другом сталежу, то је рад. Радиће и од рада ће и живети и давати и држави, и они на селу и ови у варошима. И тто грађани буду вреднијн, и по селима н по варошима, то ће више и имати, и за себе и да даду земљи и народу своме. Исто је тако и здравље заједничко. Што деца буду здравија и телом напреднија, то ће бити погоднија и за умне и за телесне радње и по варошима и по селима. Све оно дакле што смо напред изложили, о основној школи у опште важи и за варошке и за сеоске основне школе. Али, као што смо видели, има и знатне разлике, о којима учитељ, као просветилац народни, мора водити рачуна. Нарочито мора водити рачуна о томе, с каким наклоностима деца долазе у школу, у каким ариликама жиме и расту сеоска а у какнма варошка, и, најпосле, за шта се сиремају једна а за шта друга. Што више буде водио рачуна о овоме, то ће боље и подесити свој просветилачки или васпитни рад? Према нашем имовном, економском п националном стању, ми морамо у своме основном васпитању ноклониш нарочиту пажњу уметничком раду, ручним радовима и раду у оиште, те да се у омладине развија иромишљеност, вредно&а, устаоштво, самоиоуздање, укус за тачност и иравилност, тежња за бољим а с овим и снага која ће ово да изводи. Уз ово ако учитељ не угушује клицу религиску у деце, него је још буде гајио у настави, те да никне из ње права, истинска иобожност, која ће сладити душу нашу у оним чега нема у овом видљивом, спољном свету и уздизати је изнад свакидашњице: онда је основно васпитање постигло свој циљ. V Подељене и неподељене основне школе У једној школи може бити највише 50—60 ученика. Ако су учионице мале, онда не може ни толико. 1 Онда се јавља потреба за поделом. Ако је један разред, онда се он подели у два одељепа, а ако су сва четири, онда се оделе по два. Најприродније, да буду I. и П. заједно, а Ш. и IV. за себе. Но негде оваква подела није могућна, због великога броја ђака у нижим а малога у вишим разредима, онда се обичио споје I. и IV. а П. и •) У закону каже се овако: >У појединим разредима, где сваки разред има свога учитеља, број учевика не треба да будевећи од 70; у разредима пак где један учитељ ради у два или три разреда, број ученика не треба да буде већи ни од 50® Али су ретке школе, у којима простор допушта оволики број без штете и за здравље и за напредак у настави. цросветни гдасник 1897 г.

III. Још има случајева, да I. разред буде за себе, а II. Ш. и IV. заједно. Најтежи је случај, ако морадну да се комОинују I. п Ш. а П. и IV разред. Ако се и ова два одељења препуне, онда се отвара треће, и онда је најобичнија оваква иодела: два нижа разреда, у којима је повише ђака, да буду сваки за себе, а III. и IV. заједно. И, најпбсле долази најсрећнији случај: да буде сваки разред за себе\ а овако је само по варошима и великим селима. Јасно је, да није свеједно радити у школи са четири разреда и у школи са једним разредом. Магематички узевши излазило би, да је у првима потребно четири пута више времена и снаге но у другима, јер у четвороразредној (сеоској) школи учитељ има да пређе скоро све оно што у једноразреднима (варошкима) прелазе четворица. Алп у ирактицн пнје тако. II сами наставни програми олакшавају посао у четвороразредним школама, тиме, шко скраАују наставну грађу. Даље, чини се уштеда у времену тиме, што многе часове ученици слушају заједно; а највише тиме, што се узму тако разноврсна занимања, да никад ни један разред ннје беспослен. Тако, кад учитељ казује што нрвом разреду и одређује шта ће радити, остали разреди проучавају своје задатке (лекцнје). Сад пређе иа други који разред и укратко сврши с њим оно што је на реду, зада му писмени рад (писање, цртање, писмено рачунање), па ирелази на трећи и тако даље. Докле он дође до последњега разреда, прва три имају доволшо времена и за одмор и за рад. Иоследњи је опет то исто имао дотле, а пмаће га и после кад се учитељ опет врати на ниже разреде. Тако деца у комбинованим (спојеним) разредима имају много више времена и прилике и за самосталан рад и за одмор. Отуда је често и успех или папредак овде сјајнији и ноузданији. 1 ) ') У почетку свога наставничкога рада, ја сам мисдио, да нема веће несреће и сметње за рад у основној шкоди но седина, но што је та, што учитељ има више разреда и предлагао сам некада: периодично примање, тј. да се деца не нримају сваке годипе, но сваке друге или треће па кад ови сврше, онда да се примају иови. Ја начелно ни данас не би имао ништа противу овакога предлога. Али што сам више разгледао сам рад основне школе из ближе, то сам све више ублажавао ово сво.је мишљење о школама са више разреда заједно. Готово сваке године налазио сам у ревпзији у оваким школаиа по селима готово исти онаки усаех као и у подељенима по варошима, авеомачестои бољи. Из почетка сам мислио, да нпсу сажи радници бољи по селима па улагали више труда и да су сеоска деца даровитија и вреднија. И ако се и ово начелно не може спорити, јер доиста радвици по селима више раде а мање се проводе, ипак има нешто што олакшава њихов посао и чинн га сјајнијим. Деца овде много више раде сама , те се тако у њих више развија 66