Prosvetni glasnik

530

К 0 в ч

Е Ж И Ђ

Чл. 84. Кад се завештања не би могла преставитп управи, суд може одредпти да управа тога завештања пређе на школску • бдагајну. Чд. 85. Председници првостепенпх судова н старатељске судије дужни су, кад се тестаментом оставља који фонд иди дегат на наставне дељи, званичним путсм послати по један примерак тих писама Мипистарству Просвете. Чд. 86. и последњи. Наш министар, државни саветник просвете, дужан је извршити ова наша нравида. ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Шводе у Српству Нови предиети у Богословији. — Богословијски Савет у IX. седници својој држаној 3. септембра ове годппе, а ва основу § 12. тач. 2. Закона о Устројству Богословије, одлучио је : да. се ове године, као допуна Догматпчком Богословљу предаје и Аиологетика у III разреду и Патрологија у III. и IV. разреду. Ову одлуку богословијског Савета, по предлогу Његовог Високопреосвештенства г. Митрополита, усвојио је и г. мивистар просвете актом својим од 8. септ. тек. год. ПБр. 12.990. Аиологетику са два часа недељно предаваће г. Петар Протпћ а Патрологију са по 2 часа недељно у III. и IV. разреду лредаваће г. Стеван Веселиновпћ, нрофесори Богословије.

Српска православиа Богословија у Задру у Далмаццји. — Ова срнска Богословпја имала је у 1896(7 школској години 70 ученика. Испите су полагали 37 а положили 35; двојица имају да поправе оцене почетком нове школске годнне.

Српска Богословија у Карловцила. — У ову школу уписало се ове годипе 86 слушалаца и то у IV годпну 21, у III. годину 25, у II. годину 21, и у I. годину 19. ученика.

Школе у Русији 1894. године полагало је исиит'зрелости, у 177 средњих школа руске царевине, 3868 ученика, од којих је положило испит 3499 или 95°| 0 . Златним и сребрним медаљама одликовано је 366 матураната. Испит зрелости полагало је још 215 екстерних ученика, од којих је 106, дакле 53,5°| 0 , добило сведочанство о зрелости. 3129 матураната намераваху да продуже своје образовање на университетима; 401 отишао је на више стручне школе, а 66 се одало практичном животу. На медицински факултет отишло је 1128 студената; на правни 983; на Физичко -математички 744; на историјско-филолошки 187 ; на оријенталски 64 и на теолошки 23.

Занимљиво је ратарско образовање омладпне у Русији. Последњих година везана су оман>а имања и баште са многим основним школама, нарочито у селима унутрашње и Јужне Русије. Омање земљиште за такве баште и поља за наставну цељ, дају бесплатно обично сеоске општине, а неки пут дају и велепоседннци; најпотребније издржавање тих установа дају среске власти. Према најновијем извештају, област Јекатеринославска, у Јужној Руснји, има не само школску башту уз сваку школу, већ скоро половина свију школа (227 од 504) имају и мале баште за неговање поврћа, воћа, дрвећа, и, осим тога, имају мала житна поља на којима се редовно показује обрађивање њива, баште, шуме, и уз то још неговање свилене бубе. Већином то предају учитељи, који су се за то спремали у слободпим летним течајима, или су то научили од стручних људи у дотичним местима. Пошто Јекатеринославска област има врло мало шума, то се нарочито, поред свиларства, негује култура шумскога дрвећа. Поменутих 227 школа, у тој области, имају заједно од прилике 115 хектара земљишта, на коме је, 1895. годиие, било 111.000 воћака и 238.300 шумских дрвета; те године подељено је ученицнма од првих 14.000, а од других 42.000 комада. Издржавање тих 227 бапгги стало је само 6287 марака. Осим тога, школе су имале преко 1000 кошница, које су биле својина од чести учитеља, а од чести ђака; а неке су гаколе имале и своје впнограде.

У седам Петроградских девојачких завода било је ирошле школске године 2.308 пансионаткиња; а број ученица у Петроградским женским гимназијама, у педагошким течајима и у девојачким гимназијама у Царском Селу и Гачини био је 3280. Издржавање свију тих завода стаје 13,702.258 рубаља.

Универсигет у Томску прославио је ове године своју десетогодишњицу. Слушалаца има 430. Највећи број слушалаца је из богословнја сибирских и Европске Русије; из сибирских гнмназија има 103 матуранта, а из гимназпја Европске Русије само 6. Из университетског извештаја види се, да су прошле године свришла университет 64 слушаоца, од којих су 54 постали лекари; свега је до сада изишао 151 лекар с тога университета. Из извештаја се види даље, да се међу студентима врло често јављају грудне, болести; университетска управа се стара, да преведе оне студенте, на којима се те болести појаве, на који университет Европске Руеије ; но туберкулозни процес је тамо тако рапидан, да неколико студента нису били у стању да се нреведу. — Университетска библиотека броји сада 49.477 дела или 123.897 свезака, које вреде 447.196 рубаља; а све имање университетско изноои 2,397.328 рубаља и 32 копјејке. „Б. 2. Е. А. И". Д. В. В.

Шволе у Француској „ОанЛоЈв," пореди издатке разних Француских шинистарстава за 1876. годину, са издацима за 1896. годину. Из тога видимо, да је за министар-