Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВ

- ' < ' ' = За преписку школског одбора као и управитеља не илаКа се иоштарина ни такса. Школсна општина: подиже и оправља зграде, даје учитељу дан орања или накнаду у новцу, стан и огрев или накнаду и за то, набавља намештај и иотребе школске, књиге и писаћи прибор за сиротне ученике и плаћа послужитеље. Накнада за стан, огрев и дан орања мора бити онолика за колико се у томе месту то све може добити. У случају спора, решава одбор аеторице, од којих двојиду бирају дотични учитељи а двојицу општина, а петога, председника, бирају заједно. Од општинске одваја се школска каса, у коју улази: 1. сума, коју сваке године нолитичка општина одређује на школе, 2. приходи од казна, и 3. од добровољних прихода и доходака на школско имање. Њоме рукује по један одборник. Имање се школско не сме отуђити. А кад се једна школска општпна одваја за себе, нема права на имање у старој. Школске зграде морају одговарати педагошким и хпгијенским захтевима. Ако не одговарају, оиштини се оставља рока да подигне нову или стару преправи; па ако то не учини на време, мннистар им може школу затворити. Школске књижнице и учила морају се одржавати у доброме реду и по времену и потреби поиуњаввти. Школски одбор уаисује децу у школу („најмање половпну из списка дорасде деце за школу, а по могућносги и више)," нредаје их учитељу и стара се да она редновно походе школу. Лотребе школске, књпге итд. школски одбор набавља у иочетку године из школске касе, иа носле он паплаћује од родитеља или појединих општина. Одбор извргиује законе и наредбе школских власти, казни родитеље за ђачке изостанке, пази да учитељ уредно иде у школу и држи предавања одређено време, прима и отпушта послужитеља, расправљо ситније спорове између учитеља н родитеља, и помаже учитељу у свему што иде на унаиређење школино. Где деца ноћевају у школи или се ту и хране одбор школски с учитељем уредиће, како ће ово да се врши што боље, у интересу здравља дечијега. Поред школске касе може се установити и школски фонд, за потпомагпње сиротних ученпка, а, по потреби, и за набавку учила и потреба школских. 551

Трећи одељак говори о „ученицима." Свако је дете дужно ићи у школу шест годииа. Деца се примају по навршеној седмој а по жељи родитеља и по навршеној шестој годинн. Женска уче одвојено, а где их је мало, заједно с мушком. Занеонравдане изостанке казне се њихови родитељи. Исаисати се могу само она деца, која оболе душевно плп од каке заразне болести или остану пука сирочад. Испис врши министар по предлогу одборову. Ученици се оцењују месечио; испите полажу два пут, а у старије разреде се преводе по нарочитим правилима. Четврти одељак говори о учитељу (или учитељки). Учитеље поставља министар, за сталне или иривремене, према њиховој снремп. За сталне се постављају оии, који су свршили учитељску (мушку или женску) или коју другу вишу средњу школу и положили учитељски испит. А члан 49. каже: „На случај да не би било довољно лица која би у претходном параграфу означену спрему имала, министар просвете моћи ће постављати на учитељска места лица која и мању школску спрему имају, (али не мање од свршене ниже средње школе или од три разреда више женске школе, или једнакога с тим завода), а подожила су учитељски испит по правилима која ће о томе прописати минисгар просвете.') Оваква лица моћи ће бити постављена само за аривремене учитеље, и тек после четири године, ако им оцене изиосе у општем ресултату барем В, моћи ће бити нотврђена за сталне учитеље, ношто положе практички учитељски исаит, о коме ће министар просвете и црквених нослова пронисати нарочита правила." 2 ) За усавршавање учитеља, научно и практично, министар може одређивати и нарочите течајеве, о државном трошку. Женске се могу постављати и у мушке школе, у два иижа разреда. Учитељи су дужни певати у цркви. Учитеља уводи у дужност управитељ или председник школскога одбора, а кад се поставља полаже заклетву „на верност земаљском владаоцу и уставу, на нослупшост законима и наредбама власти, на усрдно вршење свога учптељског позива, и на владање којим ће со клонити свега онога, што се не би слагало с иозивом његовим." Служба ') Ова су правила прописана још 4. марта 1881, дакле скоро две године ире закона, и по њима су до сад полагали сви они, који нису имади редовну спрему. Но како је данас престала потреба ва ове с »нередовном спремом," то би и ова правила у интересу шкоде ваљало укинути. 2 ) Ова иравила изишда су 20. окгомбра 1883- дакде аосле Закона о основним школама, ади и н>их би требало укинути, ношто има довољно кандидата учитељских из учитељске а још више из В. Ж. Школе, с редовном спремом.