Prosvetni glasnik

554 н а у к а и

Где су општине имућније, ту се поред зграда школских могу подпћи и сираве за гнмнастичка веџбања. И ово не мора бити скупоцено, али може, бити јако и угодно. Од осталих наредаба да споменемо још ове: о поступању при случајевима кад се у школи нојави кака редња, о матерњем језику у крајевима где се не говори чисто, о неодобреним књигама, о моноподисаној хартији, о приватним ученицима и држању Просветнога Гласника. Кад се у којој школи појави шуга. богиње, гушобоља или друга која прилепљива и заразна болест, онда учитељу предстоЈИ озбиљна брига, да болесно дете или болесну децу одвоји од здраве и одмах се постара о лечењу њихову и да се зараза не шири даље. За то је најбоље, да зовне лекара, ако га има близу. Ако нема лекнра, или је он одвећ далеко, учитељ (управитељ), у споразуму са школским одбором, одвоји болесне ученике и пошље кући на лечење, а школа и ствари се колико могу очисте и дезинФпкују.') Школску зграду би ваљало одмах окречити и споља и изнутра, под (патосе) свуда полити врелим цнђем, ствари све изнети на поље и опрати, и колико је могућно очистити и само двориште. А кад дође лекар, он ће наредпти шта још треба радити. Чистим српским језиком у нас не говоре само источни и јужни крајеви. У источним краЈевима има и нарочитих иринраинИх разреда, где деца најпре уче говор. У оваким школама унек ће бити тешко са књижевним сриским језиком. Зато баш на на ставницнма и лежи већа брига да на ово обрате нажњу, јер је ово н у нашем онштем националном интересу. Наше су школе државне, те по томе држава о њима водн сву бригу. Држава иронисује и књиге ручне за децу, израђуЈе иронисе, цртанке и друге Формуларе (нротоколе, нрозивнице, дневнике итд.) колико има седишта, пего накар један више. А овај један учини, да ииједан нема наслона\ Сем тога, ако се ученик наЈжање иомакне десно или лево, иа се наслони, он осакати леђа. Ј ) Ако би зараза била у већој мери, те да се с тога и школа мора расцустити, онда би можда много боље било (по селпма) здраву деду раснустиги, а болесну задржати у школи на лечењу. Овако би много лакше било лекару да додази да их лечи, иего да их тражи ио селу ; учитељ би се више умео и могао наћи при лечењу него прости родитељи, и, на иослетку, болесна деда не би ишла у родитељске куће те тамо код и онако иростога света шпрпла заразу и даље, него би се тако издвојила, као у некој болници. Ово би било мало иотеже за учитеља, о^обпто ако он има деде; али има начина и он да сачува своју деду и беднидима учини највеће добро.

н А С Т А В А за које су пре приватни продавци односпли толикн новац. Она има на то и право и дужност. Али зато и радници школски треба у овоме да јој иомогну, те да се то и врши. Добит њена на овоме, то је добит наша општа. Држава ће те дохотке одовуда уиотребитити на друго што, или на поправку и усавршавање самога овога. 1 ) Зато је и прописано, да се у школи смеју употребљаватн само оне књиге и хартије, које су државна издања или су од државе препоручена. И учитељи треба у овоме да потпомажу државу. Ако што не ваља, има начпна или путева да се то поправи. А дотле ваља имати стрпљења и недостатке, по могућству, исправљати. Нре двадесет и неколико година, до 1874. беше у нас готово по свима школама поред редовних и нередовних ђака, названих „приватисте". То беху махом малолетна деца још недорасла за школу, која се у оскудици забавишта даваху у редовну основну школу за нешто мало награде учитељу. Исто тако мпоги н од редовних ученика долажаху У њпхов ред. То беху обично слабији ученици а из имућнијпх кућа. Из почетка родитељи њихови жељаху, да им учитаљ мало впше „помогне", да мало више „припази" на њих. За то му и даваху но нешто за ово. Али доцпије ово се изметну у право школско з'ло. 0,ш дпвљи потискоше оне питоме. Они нередовнн потискоше оне редовие. Учитељи обраћаху пажњу на ове, „којп им плаћају," и вољаху да њих буде више. Зато оне који не плаћаху оцењнваху строже него „нриватисте", само да би и ови прешли у коло њихово. Овим се чињаше очига неправда. Зато се и диже повика, н 13. Оептембра 1874. године изиђе распис, који све ово заорани. — И данас нема никакве разлике међу ђацима. Сви су они једнаки и учитељ на све подједнако мора да обраћа пажњу. Ако има слабијих ученнка, он их може задржати после часова, да им мало иомогне, али ннкако за какву особиту награду. Њему је то дужност, и он ће тек тиме доказати да је потпуно схвата и врши како ваља. Само у ванредним случајевнма учитељ би могао да се прими „привата", и то тако, да он иде ђачкој кући. Али онда тај ученик не мора да иде у школу. Закон му одобрава, да може учити и код куће, само после мора иолагати испит и платити за њ. На послетку, да сиоменемо, да постоји наређење, да је свака основна школа дужна држати •) На пример, држава је некад од ирпхода па књижи* жидама за основие школе штампала и веће кљиге за средње н све паучне за В. Школу и давала их по тако малој денш да је и најсиромашнији ђак могао да их набавн. (нир. Речник . је онда био 10 гроша, а сад је 10 динара .').