Prosvetni glasnik

556

НАУКА И НАСТАВА

2) Цео број множи се разломком, кад се бројитељ помножи, Н. Сада ћемо ово прво правило упоредити са првим правилом о дељеву. Ја ћу писати једно испод другог. Диктуј ми! У. 1. Разломак се множи целим бројем, кад се 2. Разломак се дели целим бројем, кад се ј бројитељ помножи ( бројитељ подели или именитељ помножи. Н. Да ди се сада подударају оба правила? У. Да, изизумајући' последњи део, који не додази код множитеља. Н. Кад бпсмо га хтели допуипти, што бих морао дописати? У. Илн именитељ поделити. Н. Јели то тачно? У. Јесте. (Ако не бисмо добили одговор, онда учитељ треба да наведе један прпмер). Н. Кажи ми један пример, где се именитељ дели. 3 3.2 3 У. ^-.2 — ~ = ј-. Овдеје требало разломак помножпти са 2, међутим је именитељ иодељен кроз 2. Н. Ми смо могли и размишљањем објаснити, да се дељењем именитеља може разломак помножити. У. У колико је мањи именитељ, у толико је I већа вредност разломкова. Н. У ком случају могу именитеља поделити? У. Кад се у њему цео број садржи без остатка. Н. Да ли је било слично ограничење код дељења, дакле код другог правила. У. Јесте и овде се мора цео број налазити у бројитељу без остатка, кад се бројитељ дели. Н. То ћемо ставити као напомену под нровила. (То се и уради). У осталом правила се подударају изузимајући два израза, који су то? У. Изузимајући пзразе „иомножити са" и делити кроз". Н. Сада ћемо испитати и друга правила. Како беше друго правило за дељење? У. Цео број дели се разломком, кад се са реципрочном вредношћу разломковом помножи. Н. А одговарајуће правило за множење? У. Цео број множп се разломком кад се бројитељ помножп. Н. Ова два правила не подударају се баш никако. Да испитамо за што.Шта треба урадити у при3 о меру р-.2 " 5 У. Цео број треба помножити разломком. Н. Које је множеник ? У. 3.

Н. Које је множитељ? У. 0 Н. Који се број зове множеник, а који множитељ? У. Број, који треба иомножити, јесте множеник, а број, са којом се множн, зове се множитељ. Н. Дакле још једном. 1Пта има овде да се множн? У. Број 3. Н. Чиме. У. Са-|-. 5 Н. Како гласи правило? У. Цео број множи се разломком, кад се бројитељ помножи. Н. Шта има овде да се номножп ? У. Бројитељ разломков. Н. Дакле, шта се не множи? Н. Не множи се цео број. Н. Дакле правило није тачно. Оно нам не казује, како се цео број миожи разломком, већ оно каже само: У место да. се множи цео број разломком, може се и разломак помножити са целим бројем (јер то се и ради, пошто бројптеља множимо). Према томе какво је правпло овде исказано о реду чинитеља ? У. Ред чинптеља је произвољан. Н. Мп можемо дакле мењати ред чинитељима, кад се тиче чега? У. Кад се ради о израчунавању. Н. Али овде хоћемо да упоређујемо множење и дељење, и онда не смемо мењати места множенику и множитељу, а зашто не ? У. Јер се дељенику и делитељу не смеју мењати места. Н. Према томе и не можемо употребити правило, јер то није правило, које би нам казивало, како се цео број множи разломком. Такво правило треба најпре створити. Шта бива са броЈем 3, кад 2 се помножи са — ? У место да сеодједном множи о 2 са — шта се може учпнити? У. Најпре номножимо са 2 а затим делнмо са 5. Н. Кад се изразимо у опште и кажемо место 2 и 5, бројитељ и множптељ, како ће онда гласити правило, које хоћемо да имамо? У. Цео број множи се разломком, кад са бројптељем помножимо а именитељем поделимо. (То се напише). Н. Испод тога напиши сада правило, како би морало гласити за дељење. У. Цео број дели се разломком, кад се бројитељем подели а са именитељењ помножи.