Prosvetni glasnik

542

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

VI. ГГрочитано је писмо г. министра просвете и црквених послова од 26. јула ове године ПБр. 7701 којим се пита Савет за мишљење о квадиФикацијама г. Блаже Илића, који је молио за наставничко место латинског језика у нашим средњим школама. По прегледу докумената Савет је нашао, да г. Илић нема прописне квалиФикације за наставника у нашим средњим школама. VII. Прочитана су писма г. манистра просвете и црквених послова од 3. овог мес. ПБр. 12319 и од 3. овог месеца ПБр. 12324, којима се пита Савет за мишљење о квалиФикацијама г. г. Милана Петровића и Јеромонаха Дамаскина, свршених ђака духовне Академије, који су молили за места предавача у нашим средњим школама. Пошто молитељи нису поднели никаквих докумената из којих би се могао видети њнхово школовање ире ступања у Духовну Академију, то Савет није могао по овим молбама донети никакве одлуке. VIII. Прочитано је иисмо г. министра просвете и црквених послова од 4. августа ов. год. ПБр. 10039 којим ппта Савет за мишљење о квалиФикацији г. Симеона Роксандића, вајара, који је молио за место учитеља цртања у нашим средњим школама. Савет је одлучио: да се умоли г. Андра Ј. СтеФановић, редовни члан Савета, да изволи молбу и документа овога кандидата проучити и Савету реФеровати. IX. Прочитано-је писмо г. министра просвете и црквених послова од 12. јуна ове год. ПБр. 7025. којим се пита Савет за мишљење о томе: треба ли допустити г. Драгољубу Буквићу прив. учитељу, да полаже практички учитељски испит. Савет је одлучио: да се умоли г. Л.ука Лазаревнћ, редовни члан Савета, да изволи молбу и документа г. Буквића проучити, па по том Савету реФеровати у смислу горње молбе. X. Прочитано је писмо г. министра просвете и црквених иослова од 26. јуна ов. год. ПБр. 7603, којим је спроведена Савету на оцену молба г. Јордана X. Видојковића вероучитеља, који је молио да се његов превод: „Бог у нрироди" препоручп књиашицама наших школа и за поклањање ученицима о годишњем испиту.

Савет је одлучио; да се умоли г. Л.ука Лазаревић редовни члан Савета, да изволи ово дело прегледати и Савету реФеровати у смислу горње молбе. XI. Прочитано је иисмо г. др. Милана Јовановића Батута, редовног члана Савета, којим јавља Савету, да је г. Љуб. Давидовић, секретар мин. просв. и цркв. послова прерадио антрополошки део у својој зоологији, према ранијим примедбама. Савет ово прпма к знању. XII. Прочнтан је реФерат г. Андре Гавриловића, проФесора III. београдске гимназије, о „Збирци" од г. Жив. 0 Дачића, предавача, који је молио да се овај његов лист преноручи ученицима средњих школа као подесна лектира. РеФерат г. Гавриловнћа гласи: Главноме Просветноме Савету Част ми је иоднети изветт&ј о Збцрци, листу који је под уреднишгвом г. Ж. 0. Дачића намењеи омладини средњих школа. Покретањем овога листа желело се, к&о шго и сама намена његова сведочи, помоћи потреби која је у доброј лектири за младо доба средњешколске омладине још ненрестано неподмпрена. Како треба правилно одговорити на питање: шта је задаћа лектири за то доба и каво се она постпже? — може се различпто судити. Али да тако питање постоји, ван сумње је. Штиво ваља у овом случају да даје двоје: дз учи и оплемсњава и да младе чптаоце учи иознавању већ досадањих тековина у књижевности народној. Периодична издања, листови намењенн омладини, имају још за задаћу саопштавање кретања живота и културе света за који се спрема омладина. Збирка се стара да одговори обема задаћама: ирвој доношењем пређашњих и преведепих састава из лепе и поучне књижевности уз приказивање нојединих старнјих и млађих књижевних радника, а другој реферовањем о ономе пгго је у друштву и животу ново и важно а што ће бити корпсно да сазнају читаоци овога листа. Збирка излази два пута месечно, те у својих петнаест бројева, колико је до сада свега изашло, није могла све то и истаћи видно. Али се сме тврдити да је уредништво, по овоме колико је до сада могло показати, разложно схватило чему ваља тежити. Општа одлика свих белетристичних прилога у Збирци јесте патриотско-морална тендеција њихова. Питања иак која се у поучном дблу додирују, а нека и доста опсежно расправљају, одиста су махом згодно ивабрава — и онда кад се претресају ствари о правилности писања и чистоти књпжевнога језика, и онда кад се говори о земљи, природи и њепим лепотама. Моје је истинско уверење, да је Збирка и корисна и веома погодна лектира за ученике средњих