Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

548

школа, и ди би се то на делу још боље показало, кад би се створила могућност да се тај утицај опсежнијим удини. Тога ради могла би се Збирка по закључку лрве гооине откупити од стране Министарства и за књижнице средњих школа а за поклањање добрим ученицима. Слободан сам и предложити је за ту потребу. 12. маја 1897. Београд 0 одличшш поштовањвм проф. Анд. Гавриловић. Према овом реФерату Савет је одлучио: да се „Збнрка" од г. Жнв. Дачнћа може нрепоручити као врло подесна лектира ученицима средњих школа, за тим, књшкницама средњих школа и за поклањање ученицима средњих школа о годишњем испиту. Г. Андри Гавриловићу, у нме хонорара за реФеровање, одређеио је тридесет (30) динара, XIII. Прочитан је реФерат г. др. Вој. Ж, Ђорђевића, лекара, о „Упуту за гнмнастику" од г. г. Јов. Стојановића и д-ра А. Зеге, који су ово своје дело понудили на откуп као упут за учитеље основних школа. РеФерат г. д-ра Ђорђевића гдаси : Главном Просветном Савету Прегледао сам „Упут за учитеље итд." од Ј. Стојановића и Д-р А. Зеге, који ми је Гл. Пр. Савет 5/1У. ов. г. СБр. 48. послао на реферат са питањима: „да ли би га требало откунити и ради каквог циља?" Сматрам за особиту част, што је Гл. Пр. Савет ову књигу дао баш мени, школском лекару, на реферат и радо се одзивам његовој молби у нади, да ћу га моћи задовољити. Ну пре, но што пређем на саму оцену књиге нека ми се допустн, да изнесем своје мишљење, као школски лекар, о гимнастици у опште а посебице о телесном веџбању у школи , јер то нас у првом реду и интересује у овој пригодп. * * * Данас је већ признато у науци о чувању здрбвља, да је телесно веџбање од велике вредности по здравље људи. Нарочито за школску децу, која друго седе на миру у затвореним учионицама, у којима ваздух није увек чист и баве се једностраним, већином умним радовима препору'1ује наука о чувању дечјег здравља, телесно веџбање. Ово је потребно с тога, што деца, услед другог и мирног седења, особлто при писању у рђавим школским клупама, спорпје и површно дпшу, крвоток им је ређи и слабији, мпшићи или се на телу рђаво хране и у оиште цела измена материја постаје мања. Све ово чини, те се дете, кад нодуже у једном и истом ноложају седи, умори, изгуби иравилно држање при седењу, погури се напред и искриви кичму. Тако постају понајлак многе дечје — гиколске боЈести, које све више виђамо у старијим разредима.

Ну срећом, природа сама уклања донекле овај штетан утицај школе на тај начин, што деца чим се пусте на одмор, осећају неодољиву потребу, да се истрче и изиграју. Забранити деци играње или им скратити време одмора између часова и иосле школе, значило би учинити неопростив грех према здрављу њиховом. Деца, која телесно не напредују, не могу ни умно нанредовати. Мепз запа т согроге запо (Јиуепа!). Ово је лако разуметп. Деца, која се играју или раде телесно веџбање, напрежу јаче мишиће на телу, где је у њима крвоток живљи: мишићи узимају из крви више кисеоника а одлучују и више С0 2 . Услед тога и плућа и срце у детета, које се игра или телесно веџба, раде живље и цела измена материја постаје јача а с њом и храњење боље. Дете се дакле снажи и јача веџбом тела. С тога ваља у школи обраћати пажњу не само на развијање душевних и умних подобности, као што се до скора искључиво и радило, већ и па физичко, телесно веџбање и ра&вијање деце. Телесно веџбање у школи може се радити од више руку ; али ма у ком се облику оно радило, мора испунити ове услоне: 1). Телесно веџбање ваља да се ради на отвореном простору и чистом ваздуху , најбоље на школском игралишту или у пољу, где нема ни праха ни заразних клица. Овде се мора са свим одлучно устати противу телесног веџбања у затвореном и прашљивом простору (гнмнасгичкој сали); јер овакав рад може за децу да буде штетан ио здравље. 2). Телеено веџбање треба хармонијски да јача и разаија све тело детиње. Но не сме дакле једнострано развијати само ноједине мишиће на телу, као што је то код вештачке гимиастике, а остале занемаривати ; јер школи није задаћа да спрема вештаке на гимнастици а још мање атлете или акробате. 3). Телесно веџбање ваља да служи деци као одмор од умнога школског рада ; оно треба да је за њих уживање а никако терет пун војничке педантерије. С тога морамо бити против сваког оног телесног веџбања код школске деце, где се разиим командама и тешким компликовааим фигурама не само замара тело детиње, већ и ум његов. 4). Телесно веџбање у школи ваља да се ради слободно са иесмом и виком; јер се на тај начин плућа детиња шире, јачају и живље раде. Оно се не сме радити никако тихо, немо, тобож ради неког реда и дисциплине. 5). Напослетку, телесно веџбање мора бити удешено према добу и развитку дечјем ; оно дакле не сме бити шаблонско или једнако за сву децу. Телесног веџбања има поглавито од три врсте : I). вештачка гимнастика (или турновање или немачка гимнастика), која је у Немаца највише развијена а у нас се готово једино и негује по школама. II). Дечје и млади&ске игре. које се у Енглеској највише негују а у нЗ,с по школама никако их и нема ма да у народу постоје (исгина у другом облику). III). Шведска (или лековита) гимнастика , која је у Шведској постала а држи средину извеђу горње две.