Prosvetni glasnik

544

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

I). Вештачка гимнастика на справама уведена је у Немаца после бигке на Ааустерлицу и Јени у патриотској намери да се немачки народ гимнастнком оснажи и ојача, те збаци са себе тирански јарам владавине Наполеонове. С тога су гимнастпчке дружине и прихваћене с великим одушевљењем у целој Немачкој. Цил> је немачке гимнастике у томе, да гимнастичар у кратком времену, радећи гимнастику на справама (вратилу, разбоју, гривнама итд.), надокнади оно, што је изгубио седећи у школи или звању итд. За вештачку гимнастику нрви је услов иространа гимнастичка сала, које ће имати све хигијенске захтеве, затим сираве на којима се ради гимн&стика и добар наставник, који ће умети не само да опише рад на каквој справи, већ да сваку задату фигуру и сам изведе. Нема сумње да вештачка гимнастика на справама има и својих добрих страна; јер иста развија само поједине мишиће на телу (највише руке), јача донекле цело тело а сем тога веџба гимнастичаре послушности, реду, дисциплини. Ну она има и својих махна које нарочито тада излазе на видик, кад се хоће на силу да уведе у све школе и примени за сву децу без икаквог обзнра на њихов у.(раст и здравље. Па да видимо, које су њене махне ? Пре свега највеКа је махна, вештачкој гимнастици та, што се у њој не ради природан, физиолошки рад, већ вештачки. Она би се могла, као што лепо вели Мо880 (у својој књизи „Телесно васпитање омладине", превод немачки од Ј. ОНпзег, стр. 74.) „употребити у извесној, изузетној, пригоди као лек, али не може никако да послужи стално као храна." Друга је махна вештачкој гимнастици та, што је спојена са великим издацима за аабавку и одржање погодног локала и потребних справа; сем ако хоћемо да пристанемо на то, д& се гимнастика ради у прашњивим локалима илн што је још горе у мрачним подрумима, као што је референт овог „Упута" радио некада као ђак нижих разреда у великој београдској гимназији. Треће, вештачка гимнастика, када се шаблонски у школу уведе, има и ту махну, што тада сви ученици једног разреда радв једау исту фигуру; без икаквог обзира на то, да ли је та фигура за њих, т. ј. да ли су ученици малог или великог раста, да ли су здрави или слаби или имају какову телесну махну. Даље код оваквог вештачког гимнастисања на справама, не могу сви ученици једног разреда радити у исто време једну фигуру, већ понаособ, редом а остали морају чекати и за то време бити мирни и ћутати, да се не би кварио ред — дпсциплина. Сем тога, вештачко гимнастисање на справама има и ту велику махну, што се њоме једнострано развијају и јачају само поједини мишићи на телу, понајвише на рукама а остали (на ногама) занемарују. Срце и плућа као врло важни органи за живот, код вештачке гимнастике на разбоју, вратилу, гривнама итд. готово су сасвим запостављени Међутим, као што раније поменусмо, циљ је телесног веџбања, да хармонијски ојача и оснажи цело тело, да оспособи гимнастичара, да може не, за кратко време да издржи велико напрезање (подизања терета), већ да дуже времена може да издржи извесан рад, као што је маширање, трчање, нливање итд.

Напослетку вештачка гнмнастика у школи има и ту махну, што не може никако да послужи као одмор децц од умнога рада У књизи „Уцуту за итд.-" што је пред пама, има, сем сложених комнликовааих веџ бања неколико стотина простих фигура. Изучдти све ове фигуре и раднти их прецизно, потребно је ирилично умнога рада. С тога се вештачка гимнастииа не може никако у школском раснореду сматрати као одмор за децу. Са ових разлога, лако је рсзумети, што је вештачка гимнастика наилазила на опозицију и код физиолога и хигијеничара. С правом се тражило и путем књиге и на хигијенским конгресима (види VIII. Соп§гез т1егна(;10па1 (1' Ну§1бпе е! <1е Бето§гар1пе (;епи а Вис1аре8(; с1и 1. аи 9. 8ер(.етђге 1894. Сотр(;ез гепАиз е(; Мето1ге8. Тоте III. VI. зес1, Ну§1епе зсо1ајге, почев од стране 289 до краја) реформисање вештачке гимнастике у томе правцу, да се гимнастпком јача тело, али што мање напреже ум ; да се из вештачке гимнастпке избаце све оне справе (разбој вратило, гривне) на којима се деца веџбају покретима, који или никада неће требати у животу и да се у школе уведу и дечје и младићске игре и обрати што већа пажња на марширање, трчање, иливање, веслање, тоциљање, хрвање итд., а гимнастика остане само као допуна телесног веџбања, кад деца одрасту. У Немачкој, где се вештачка гимнастика највише одомаћила и корена уватила, почело се заиста у овом правцу и радити још од 1896. год. И већ 1882. г. изашао је чувени циркулар министра просвете Сг08з1ег-а којим се реформише гимнастика и уводе дечје игре по школама. Благодарећи великој заузимљивости појединих људи, (као што су: К, Косћ, К. КаусН, бсћнпсН;, 8сћепкеш1ог1', Козсћтапп и др.) у Немачкој данас има велики број гимнастичкнх друштава, у којпма се, поред вештачке гимнастике, коју конзервативни Немци не могу још да наиусте, негују и дечје и младићске игре (Ји§епс1зр1е1е, Тпгпзрје1е) а многе вароши подигле су поред својих школа и игралишта за децу. У Француској, после несретног рата од 1870. г. реформише се вештачка гимнастика у толико, шго су уведена војничка веџбања по школама а законом од 1882. г. установљени су и ишолски батаљони, не би ли се омладина француска што боље спремила да брани своју отаџбину. Ну ово војничко веџбање у школама, ма да је у првом почетку с великим одушевљењем примљено, није се могло дуго одржати са истих разлога као и вештачка гимнастпка. Данас у Француској уведене су такође дечје и младићске игре; а какову дужност дају Французи овим играма види се најбоње у томе, што је телесно веџбање омладнне у рукама пационалне лиге (1<а1л§ие паа(лопа1е сГ Е<1иса1лоп рићНдие), чији је председник какав Вег(;ће1о1; и други. У Аустрији почињу се такође заводити дечје и и младићске игре по школама. Расписом министра просвете Сгаикзсћ-а од 1890. г. наређује се да се поред школа подижу игралишта; да се деца средњих завода веџбају лети у пливању а зими у тоциљању и обраћа се нарочита лажња учитељима, да се интересују за дечје и младићске игре и да су са својим ђа-