Prosvetni glasnik

наука и настава

615

Сад да пређемо далматинским градовима, особито Дубровнику. * * * У далматинским градовима још ире доласка Срба цветала је римска култура, па разуме се да су постајале школе и ширила се латинска писменост с језиком. Ове школе биле су уређене онако као што су биле школе свуда по широкој римској царевини. Навала словенско-српског становништва освојивши ове градове, у неколико је порушила ову културу. Бегунци из Солина и Епидавра око године 656. основаше Дубровник, па ту су, нема сумње пренели и своју културу а и своје обичаје, па тако исто и школе, јер онакав напредак у погледу просвете у Дубровнику одмах по постанку био је могућ само услед ,добрих школа, које су Дубровчани у то време морали имати 1 ) Доцније кад се се Срби утврдише дубровачко се становништво иостепено мешало са Србима, тако да најпосле изгуби свој романски карактер и временом се претопи у Србе, те у говору преовлада српски језик, али зато у школи и у званичним пословима још је дуже време задржат латински језик. Односно дубровачких школа за време овог првог периода Вицко Адамовић вели: „Из црквених повести извесно је да је у Дубровнику већ 990. бпла постављена архијепископска столица, на којој сеђаше Иван Дукљанин (Јуаиез II. Бшс1еипиз). Видели смо да је још црквени сабор у Весону (529) дао налог жупницима да отварају школе за поучавање младежи. Исто тако и шести општи сабор у Цариграду (681) постави свећеницима за дужност старање око поучавања дјеце. Вјероватно је, дакле, да су такве жупске школе доста рано биле заведене у Дубровнику, тим више, што је у суседним државама владало кривоверије (манихеји, павлићани, богумили), те је управо било нужно да се младеж науком оборужа противу нападаја вјерских раздора" 2 ) Осим тога зна се да је године 1023. подигнут бенедиктански манастир на отоку Локрума. Поред тога што манастири овога реда беху средишта обрта и пољодеља највише се трудише око образовања и обучавања омладине 3 ) Бенедиктанци су били побожни учитељи и према правплима свога реда сваки је монах био дужан прочитати све књиге дотичне манастирске библиотеке, а осим тога сваки се морао занимати преписивањем старих књига 4 ) Колико су Дубровчани пошто1 ) АДашстс \Чско : Ога<1јп га 1в1;опа (Јиђгоуаске ре(1а§. страна 1. 2 ) ЛЛатоггс V. 1осо сН. стр, 3. 3 ) ЈМ стр. 9. А ) ЈМ

валн бенедиктанске калуђере, види се из тога што су им из захвалности за васпитање и обучавање омладине подигли више манастира, као године 1150. манастир св. Марије на острву Мљету, св. Јована у Вишњици, св. Андрије итд. Школе ових бенегдиктанских манастира нису посећивали само дубровачки младићи, но и омладина из других околних крајева. 1 ) Од како су заведени ови бенедиктански манастири у Дубровнику од тада је почело цветати школовање, од тада се почела развијати и ширити ; у јачем размеру ппсменост не само по Дубровнику но и околним крајевима, особито по Босни и Хуму. Ово што смо казали за Дубровник у главном важи и за остале далматинске градове, тим пре што смо већ раније поменули Спљет и Задар. У Спљету је била архијепископија, одакле је развијена била најјача борба против словенске писмености, па ту је била, и столна школа, где су се морали добијати не само основи писмености, но и више образовање и већа спрема, потребна за успешнију борбу. На супрот овој спљетској столној школи, мислпм, да је постојала столна школа у Нину при тамошњој архијепископији за словенску писменост и књигу. Ова је нарочито морала постојати за време борбе око превласти између Нина и Спљета. Из ово мало података, што нам је било при руци, јасно се види да су постојале још у првом периоду школе у Хрватској и Далмацији. Да видимо сад шта се постизало овим школама. Што се тиче намере, која се хтела постићи овим школама, можемо је одредити према ономе, шта се постизавало тим школама на западу 2 ) „Манастирске и столне школе биле су свуда намијењене на првом месту свећеничком и редовничком подмладку; оне прве дучиле су паче одгој свога ј подмладка тако, да је овај одгајен био засебице у самом заводу (всћо1ае Мепогез с1аиз1п), а подмдадак светскога свећенства, гдје му Је поверен био, засебице ($сћо1ае ех(;епогеб). У ове вањске, изван манастирске клаузуре налазеће се школе, примана су дјеца она, која нису накана била посветити се редовиичком звању. Дјеца, која су предана самостану (манастиру) да се одгаје за редовништво (монахе) звала су се „риен оћћш", т. ј. Богу приказана, па су родитељи, кад су их нредали, за њих потиисали: ргоГеззшшб !огти1ат" 3 .) Према овоме, што Рачки вели, види се да су манастирске школе биле намењене једино оном делу Ј ) Јђ1 стр. 10. 2 ) 0 томе види Лг. ЗсћШег Негтап : ГЈвћгћисћ с1ег §евс1псМе <1ег Рае<1а§о§1к. 49—50. 3 ) ВасТсг, Ка<1 СХУ, стр. 42 и 43.