Prosvetni glasnik

(524

НАУКА И НАСТАВА

дичких начеда распоредом наставног градива, које има да се ио нрограму пређе пз овог предмета у VI. разреду ? Имајући на уму да је овој ирнменн главна пренрека недовољна нретходна спрема ученика и тразкећи начин, како да се она откдони, ја сам дошао на мисао, да би се то најлакше постигло, ако би се градиво расиоредило на основу начела о концентричним круговима тако, да оно што се у једном кругу иређе за извесно време служи као основа, која се има ироширивхти садржином другога круга. Еао што сам мало час на примеру показао, наши ученици мало читају. Долазе у VI. разред где треба да уче поетику, а многи од н>их није читао ништа више од онога што је могао наћи у читанкама. 0 нојединнм облицима ноетским немају ни појма просто за то, што нису читали дела наших песника или ако су их и читали, то је било на дохват, без разумевања, јер их нико није упућивао, како и шта да читају. И такве ученике треба сад упознати са иоезијом, њеном теоријом н облицима! Посао, доиста, врло тежак, јер му недостаје главна погодба, за коју мало час рекох да је за успех неопходна. Аналитичном се методом не може припремати основа за синтетичну,' из простога разлога, што у раније стеченом знању ученика немате шта да разлажете. исправљате и уређујете, како би за нове преставе обезбедили потребне асоцијације или како би новим комбинацијама познатих елемената долазили до нових појмова и мисли. 0 овој се тешкоћи мора водити рачуна, ако се хоће да нађе поуздан пут, који води усиеху. Не може се ученику говорити о суштинн лирске поезије, ако он, пре тога, није с разумевањем прочнтао и уживао у лирским песмама разнпх врста. Или како да објасните ученицима, шта је то драма који ннти су прочитали нити су гледали на нозорници какву добру драму. И како се онда може ићи у предавању од познатога непознатоме ? А то је основно правило методско. Водећи о овоме рачуна, а да бих опет свој рад довео у сагласност са принципима, на које упућује мотодика, ја сам прво двомесечје употребио био на то, да са ученицима на часу прочптам један или два примерка најглавнијих облика иоетских, старајући се да их упознам са најглавнијим им одликама и у Форми и у садржини, како би сами, уз моју помоћ, могли доћи до потребног разликовања међу њима. Двомесечје бих завршио најкраћим изводом о суштини иоезије и њезиној деоби на врсте и облике. Тај извод пије

извесно већи од иисаног табака, и у њему је било резимисано оно до чега су ученици дошли читањем у школн и што су уткрђивани и проширивани према мојим упуствима, самосталним читањем код куће. Тај први концентричнп круг, који је имао да иослужи као основа за остале обухватао је што је најпотребније знати о поезији, њезиној деоби на еиску, лирску и драмску и о главнијим облицима сваке ове врсте. Старао сам се да се у градиву њиме обухваћеном нађу потребне тачке, за које би се имало везпвати што ученицп новога нађу у делима која буду даље у другом двомесечју читали, те тако обезбедити нове асоцијације, које- су мп иомагале, да, остављајући им широко поље за саморадњу, обраћам пажњу на нова обележја, којима се проширивао први круг. Читање је увек претходило извођењу карактеристика појединих облика поетских, а на крају је долазила синтеза свега, до чега се анализом дошло. На овај сам начин долазио до другог круга, у коме је било више детаља, којима је проширен био првобитнп скелет. Ученици су на крају другог двомесечја прочитали што .је најпотребније за правилно разумева,ње поезије и њезиних облика и научили су разликовати главне особине свих поетских облика и у погледу садржине и у погледу облика. На овај се пачин дошло до довољно шпроке основе, на којој се у другом полгођу имала да пређе цела поетика, држећи се истога начина рада. Најважније је у овом полгођу да ученици науче добро шта је еиос, роман, трагедија и комедија. Да би то добро научили, треба извесан број часова посветитп темељном изучава,њу каквог угледног обрасца. Ја сам, као образац за трагедију, узимао Перу Сегединца од Л.азе Коетића. Пошто бих ученицима објаснио једнога часа све што им је потребно знати о историјским догађајима, који су леснику дали градиво за историју, ја бих им испричао сасвим опширно садржину саме трагедије, држећи се реда који је у њој. Тек после тога бих им чптао чин по чин лагано и јасно, старајући се да им пажњи не измакне ни један важнији детаљ. Чпм бих прочитао један чин, тражио бих да ми који од ученика исприча његову садржину колико се може подробније. Ако би што пропустно позивао бих друге ученике да га допупе. А кад би тако прешли све чинове, захтевао бих од учеиика да ми причају целу трагедију, допуњујући једни друге. Кад бп тако ученици потпуно савладали садржину и облик, приступио бих анализи особина којима се драма разлпкује од других облика песничке продукције, старајући се да се прп том користим рапије стеченим знањем ученика, нпр. поређењем са