Prosvetni glasnik

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

641

стижу близу је (стр. 77) Док је за Татру 100—200 т разлика између средње висине снежаника и границе вечитога снега, дотде писац мисди да би се те две динпје на Риди разликовале за 400—500 т — дакле граница вечптога снега ишла би на Рили висином 2900—3000.™ На стр. 78—88 писац описује тип Ридиних гдечера и увршћује их готово све у цпркусне маде — гдечере напр.гдечери: Џерменов, Правог Искра, Криве реке (највећи) Горње Л.еве реке, Бистрице п Марице и Беле Месте; за гдечер Црног Искра сумња да је можда долински. Најнижу границу, вечитога снега у глечерској нериоди за Риду, по ХеФерову начпну, писац је израчунао на 2300 т (у Татрама се спушта на 1500 т а у Јури на 1000 т ) -• Овим је д-р. Цвијић несумњпво утврдпо, да је било гдечара на Балк. Полуострву а уједно оснажио и своју ранију поставку да их је бпло и на Љубетену (Шарпланина) а сад мисли да их је било и на Прокдетији и Трескавпцп. (Босна). Циркови и језера (стр. 83—100). Циркови су полукружни, нространи облуци, стрмих местимице управнпх страна, у доњем крају отворени. Њихово угнуто дно одликује се по правилу малим стеновитим пли"моренама заглађеиим језерским басенима" (стр. 83). На Рилп им је залеђе највиши ступањ терасастих долина; сви су цпркови изнад шумског појаса а висина им варира од 2230—2358 т . На стр. 84—89. писац тумачи постанак цпркова. Говорећи о језерпма на Рили писац веди да зна за 103 а тај ће број |још да расте: сва су омања и налазе се махом у цирковима на висини од 2140—2780 т — највише их има од21 40—2400 т . Пошто је издожио природу језера он на стр. 94. доноси таблицу: Висина, димензија и температура воде у језерима (за њих 25). По постанку језера писац их дедп на цпркусна, гдечерска и снежаничка језера. — 98 стр. је у прегдеду деоба свију језера. — Уништавању језера највише доприносе пдазеви, попуњујућп их и акватичне биљке, претварајући их у тресаве. Расправу завршује писац разнпм варијацијама народних прича о језерима, које имају ма какве везе с појавама код језера. Литература је исцрно престављена на страни 100-103. На стр. 105. је табдица: Висина и геодошки састав по дичним цроматрањима пишчевим и литератури; наведени су 37 разних врхова. — Падо ми је у очи, да писац — л ако се похвадно изражава

о руској карти — није узео врхове: Дурмитора, Кома п Проклетије по картп Цр. Горе, рађеној у руској вој. геог. оделењу гл. штаба већ по страној дитератури (Тпце, Хасерт и А. Буе). Још да кажем коју о ФотограФијама и картама па да завршим. Прва сд. (Карастојанова) преставља Близаначко језеро са залеђем, где се лепо виде стрми одсеци (сл. 22). — Друга сл. преставља Црну ЧукЈ, која даје читаоцу леп појам о површини цнркусних залеђа. — Последња сл. преставља језеро Доње Леве Реке на којој се виде косине језерских страна. Навикнут на махом алватно израђене техничке прилоге наших издања мене је пријатно пзненадида карта Планине Риле, како прецизношћу израде тако и врло очитом прегдедношћу — да и нехотице дуже привдачи пажњу посматраочеву, Писац велп да ју је израдио по руској карти (разм. 1:120.000) уцртавши сва своја проматрања и изменувши номенкдатуру. Размер му је 1 :150.000 а мрежа по Гринич-Меридијану, Ради јаснијег престављања орограФских нридика Риле писац је уцртао изохипсе (еквидистанција 300™) шумеровањем (у боји). Највећма кривудају изохиисе на с. страни Риле у долпни Црног и Белог Искра. Непрегдедност стрменитости — због ведике еквидистанције — допуњују многобројне коте (више њих је сам иисац мерио) и II и I ФотограФија. — Уцртани циркови, језера а нарочито трагови гдечерски на овој карти, за науку су чиста добит од труда нишчевог. За тачну израду ове карте, нарочиго шумеровања, поред писца јамчи нам и леп гдас радионице ц. и кр, вој. геограФског Института у Бечу. Да би читаоцима текста дао што бољи појам о цирковима и гдечерским творевинама у њпма писац је израдио и лист: Циркови на Рили (Извор Марице, Беле Месте, Бистрице и Џермена са Цр. Искром) увећане и ирегледније у размеои 1:45.000 Мала еквидистанција (50 т ) изихипска овде даје много разговетнији орограФски преглед, а снежаници, језера, трагови глечера, а нарочито гранитни ртови и залеђа овде се врло депо виде. — Једном речи, техничка израда прилога заслужује сваку похвалу. Да завршим. Ова најновија монограФија не чини само част д-р. Цвијићу већ служи на част и Српској Краљевској Академији, чији је „Глас" доиста подигнут у ред правих научних дела П. М. Спасић.

ироовитви гласвик 1897. г.